Употреба речи квасећи у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Стано?! — тргох се уплашен. — Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку квасећи је сузама. Срце ми се стеже. Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше. Ти грцаше и плакаше.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Ово су божја посла, али не ваља оно што људи раде! — вели Петар нишанџија, квасећи дланове, па после превлачи преко лица да би се освежио. Ишли смо сада обичним сеоским путем, по глибу и мраку.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све... Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету...

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Папа! XИИИ АНКА, ЧЕДА АНКА (гледа за њом изненађена. Затим прилази огледалу и, квасећи прсте на уснама, дотерује обрве и удешава фризуру). ЧЕДА (долази споља): Е, а шта ви ту на огледалу радите?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности