Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дању газе по води комшијска дечурлија и кваси турове, а и ноћу је једна лепота слушати жабе кад почну да певају. Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Над пољем облак путује мрк, бисерном кишом кваси ми брк. Кад облак прође, синуће зрачак... О, тише, тише, чуће нас мачак!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту Миле одма ка реци поита, У веса свога водице заита, Те брже назад, па је кваси, шкропи, Ма она ока опет не отклопи; И тако дуго мучаше се туде, Ал' најзад виде заман целе труде, Те лати пушку,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Први газда кваси гушу, за Сивкову пије душу; други газда зубе чачка, напија за покој мачка; трећи лоче вино вруће, за упокој
Хладовина бункер поткопава, све се зноји да њега освоји. Киша пада и језеро кваси, мокра вода, а суви аласи. Започели коњи теревенку, спотакла се кобила о сенку.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И они страсни дуги часи, С незнане бољке кад се страда, Кад чиста суза око кваси Због непознатих туђих јада? Тај племенити бол сад ћути, А живот све обвија тмином, Намеће свуд свој закон крути И
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ове тужне смèне Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша постељу ти кваси, Где се најзад лêже, и трули, и вене.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жарачем разби носак. Ракија тече низ кудраву браду, кваси чакшире и прпти по врућем пепелу огњишта. Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице истече у огњиште.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.
Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лида трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...
Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лида трагове ужасних злочина, мука, уздисаја...
Ћипико, Иво - Приповетке
Увукла се у доце и провале. У околу нигде жива гласа. Ваздух је влажан; ноћна роса кваси мрку земљу и суро камење и истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (место своје руке подмеће под главу Парапути јастук, кваси убрус и везује му чело, јорганом га покрива, утопљава, да му је што мекше и топлије): Тако! Не бој ми се ти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Горње нам је небо у разуму, а доње у беседи и свакад пушта слине из себе те кваси нам уста и језик да нам се не пражи од изнутрашње наше ватрене жучи која нам тело сагрева да је вруће.