Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чудно ли човек жуди за оним чега нема! Али он стеже срце. — Нећеш, Турчине!... Нећеш ми речце измамити!... Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... И он седе наоружан новом снагом...