Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛИX ТИБУЛО Пред хладни Венерин кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен застаде немо, И чудни гледаше лик.
На крилу одмора свога Ромула вечни град спокојно, тихо је дрем'о; А квирит стоји млад, И с чудне статуе те, сањиве не своди очи, И гледа бајни рад...
Са равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ТИБУЛО Пред хладни Венусов кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен, застаде немо, И чудни гледаше лик.
На крилу одмора свога Ромула вечни град спокојно, тихо је дремô, А квирит стоји млад, И с чудне статуе те сањиве не своди очи, И гледа бајни рад.
Са равног Марсовог поља, гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.