Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. СМРТ КАТОНОВА Кад су пред царским мачем, код Тапсе и Фарсале, Квиритске легије грозно са древном слободом пале, И тиран, под царским венцем, лукаво праштајућ свима, Сурово погази ногом
Он презре лукаве молбе, слободе и правде жедан: „Умрла слободо римска, тако ми квиритске среће, Свет може дворити њега, ал' Катон грађанин неће!“ И Катон одржа клетву.