Црњански, Милош - Сеобе 2
Та одаја је некад служила капамаџији за радионицу, а сад је била празна, а пуна квочака и тек излеглих пилића, које је Гроздин склањао од кише.
Биле су, од прашине, све сиве. Пуне паучина. У њима се нико није возио већ годинама. Из њих је излетело неколико квочака. Гроздин се чуо, како са њима, као са својом покојном Анђом, разговара. Иза амбара, била је Гроздинова башта.