Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И смрт и живот у истоме даху: Вечно ван себе тражећ своју мету. СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра. Кô усови са Ливана кад укопну на врх брега те кедрове збришу луге под
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У прозору једном, Кроз вреже ружа, и за завесама, То гори светлост. Сред тишине неме, У топлој соби, кревету од кедра, И под јорганима, куд су кризантеме Расцвале бујно - млада, голих недра, Ту лежи жена.
Уз удар сребрних струна Извесно левента неки поздравља срдачног друга. В. Илић ЛXИ У стаблу кедра, гле, те чудне р'јечи, Што н'јемим гласом о љубави зборе!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Јер ангела једног небеснога да улијеш свето наслаждење у горди стас кедра небеснога, би бездушни великаш садовах полетио по небесној сфери ал' се с врха до дна растопио од преслатке
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Тисуће иноча стезаху ми бедра. Оне беху беле ко снег са Селмона, песма њина беше као шумор кедра, Очи модре као чивит из Сидона И мирне кô небо у индијске калме.