Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује, онако кривовратаст. Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: »Дај Совру — вели — дај, дај десну руку нашу«, вели господин
А зар сам ја опет био бољи кад сам био његови’ година?! Тане му госино! Та да нисам и ја прико јего брез фењера тер’о кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања, а за туђу асну?
— чу се са сокака глас. — Но, ко је сад опет? — пита гђа Сока, и погледа на авлијска врата. — Госпоја Соко, ’оће л’ кера? — чу се и по други пут глас, и гђа Сока позна глас Габриелин. — Неће, неће!... На ланцу је под амбаром.
мачевима чудесно рођење Христово пред забленутим домаћима, и док их онај пети иза врата, стари Пера из Старога села Кера, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен
а у томе му иде на руку омирски смех укућана, изазван шалама и досеткама свуда омиљенога старога Пере из Старога села Кера.
— Та немојте ми, господин-попо, солити памет, та усољен сам ја добро, па зато тако и диваним. Кера био ако не потрефим! Та још мој покојни бáба (бог да му душу прости!
Та заједно смо, к’о деца, с катихетом »вертеп« носили; ја продуцир’о »цара Валтазара«, а он »Перу из Старога села Кера«. Та није било већег спадала у школи од њега! — Те још какав, какав пријатељ. — Таман к’о што ваља!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
85. Свуда чудна мешавина, Све ту срња кô да с' вија: Госпа, кера, госпар, псина, Мајстор, шегрт и колија. Али нешто друго тедо, Куд се врагу у град дедо? 86.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
пред хитром срном, од птица скреће стријелу са лука, наводи ловце на сивог вука, мота и ломи зечији траг да збуни кера, весели враг.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
, стаде га шибати по лицу. Он протрља очи и махну главом у страну, као човек који је гађао зеца, па убио — кера... Томе се није надао... Он, стари лисац, удесио је све како ваља, и чини му се да је већ крајње време за напад.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Црвен јарац по кошари скаче. 145. Црвен трчи по путићу у црвену клобучићу: аса са! црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То сам прислушкивô. Ту ј’ заклетву јаку Чŷо и чика-Пера, На кукавног Лаку Напујдао кера — Ето ти малера. Затрча се зéља Отпуштен са ланда... Поквари се жеља Младог иностранца — И моја романца.
Ловац чак у Африци Лови љута звера; Волар тера волове, А бекрија кера. Писмоноша хитно, хитно Каса неуступно; Слагач слаже ситно, ситно, А новинар крупно.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па да, јесте, Павле одједаред купио кера, и кер се зове Наполеон, а ја се, луда, не сећам! Мислим, мучи се младић с часовима и са оним главоњом госпа Мањиним,
Шаљем ти слику моју и мамину, и слику мог новог ловачког кера, који је паметан као човек. — И Бранко је добио писмо из Лондона.
врисну, и баци оцу у очи, љуто и дрско, питање: Ко те је научио да тучеш дете, рођено дете, а никада ниси ни кера ударио! — и излети из собе. Увек би на врхунцу сцене бежала: завршетак сцене је увек био њен пораз, и то је знала.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
29 И док сам ја дуго дангубио, сањô. По туђини лутô и све кера гањô. Мојој драгој беше досадно зацело, Па ти она скроји венчано одело, И кô мужа нежно загрли цвет мио — Момка
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА 16 ИЗА ПРВОГ УГЛА 17 А МАЗЕ ТАТИНЕ 19 ОДАНОСТ ЈЕ ПСЕЋА 20 УЗЕО САМ ХАРТИЈУ И ОЛОВКУ 21 КАД НЕ ВОДИ КЕРА 22 ЈЕДНА ОВЦА СИВА 23 ГАЈИТЕ ПАТКЕ 24 КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО 25 ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА 27 ДОСАДНО МИ ЈЕ 28 ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ
је да пада киша Целу је хартију сквасила Свећу угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води кера Ловац дупло звера Звери за то време Умиру од треме ЈЕДНА ОВЦА СИВА Једна овца сива У базену
Целу је хартију сквасила Свећу угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води кера Ловац дупло звера Звери за то време Умиру од треме ЈЕДНА ОВЦА СИВА Једна овца сива У базену плива Један
Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза грма