Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
пучини – учини , Осла – посла , Брисла – смисла , мисле – каписле , душицу – мушицу , Коста – моста , Словац – ловац , керове – зверове , јелен – зелен , новац – ловац , леска – песка , дружине – ужине , ником – киком , Апате - чапате , кокте –
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
звезда ноћи, нити гудбе силе, Да крене њи и снег и младе зоре, Да спрати мени опет лице миле: Небо ведро снеге и керове Види само и моје другове. 56. Устај море, да идемо дома!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Оставио их у добру. Сад нека куће без мене. Ако им ваља!.. — И овако сам? — Сам. Горе сам оставио керове, распасао оружје и обесио га о клин. „Сад отпусти слугу својега, Господе!..
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ал два велика хрта сад прогоне хучно ми стадо; Погледам: Турчина спазим бесна на великом хату Како силовито нагони керове, бије пиштољем. Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
земљу Србију У Србији село Словац У Словцу живи Вукола Највећи ловац Кад Вукола крене да лови Поведе и своје керове Љута паника хвата Велике и мале зверове Сасвим опусте пећине И шума осиромаши Јер Вукола само пуца А никако да