Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Вала име ми је Угурсуз. Ћоса и њега спреми на орање, па му даде два вола, кобилу и рало, па и керуша пође за њим. Почне он орати, па орао до подне, а кад види да нема ручка, устави он волове, узме секиру па тант, те
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Угодно је, бабо, и здраво је, само што је ноћас ружан сан уснио: као да му је керуша два зуба избила... ДРУГИ ТУРЧИН: Па сад нема ко да му сан протумачи. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Већ ако ти не хтједнеш?
(Гласно.) Па, децо, псето кô и керуша, Са лајања су зубе губили! А то ће рећи: да су каури На турску правду негде ланули. И зато...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ти се шалиш, Нано, а не знаш како се све у кући преврнуло без тебе... Одлутала и моја керуша, и нема је да се врати. — Твоја керуша, буди без бриге, тамо је иза порте где су и керови, и доћи ће кад огладни.
Одлутала и моја керуша, и нема је да се врати. — Твоја керуша, буди без бриге, тамо је иза порте где су и керови, и доћи ће кад огладни.
Па онда, и керуша Нера пошла с вама на бал. Кад сте сели у каруце, ја, као мали сам још, почео да плачем, хоћу и ја на бал.