Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он мудрошћу, у ствари, побеђује и џина Латинина, па и самог Мусу Кесеџију. У Латинима, који су у народној песми оцењени као старе варалице, Марко је кадар да направи чудо од јунаштва, али је
Стаде царе мејданџије тражит, обећава небројено благо, тко погуби Мусу Кесеџију. Како који тамо одлазаше, већ Стамболу он не долазаше.
љуто забринуо; ал' му вели хоџа Ћуприлићу: „Господине, царе од Стамбола, да је сада Краљевићу Марко, згубио би Мусу Кесеџију“. Погледа га царе попријеко, па он проли сузе од очију: „Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу! Јер помињеш Краљевића Марка?
Муса починио; па он пита Краљевића Марка: „Можеш ли се, Марко, поуздати да отидеш у приморје равно, да погубиш Мусу Кесеџију? Даћу блага колико ти драго“. Вели њему Краљевићу Марко: „Аја, богме, царе господине!
“ Гледну Муса брду и облаку, откуд оно вила проговара; маче Марко ноже из потаје, те распори Мусу Кесеџију од учкура до бијела грла; мртав Муса притиснуо Марка, и једва се ископао Марко.
ће му у крв огрезнути, бога ми ћу њега објесити баш о вратим’ бијела Прилипа: давно ми је брата погубио, погубио Мусу Кесеџију“. Па окрену коња доратаста, оста јадан Марко гледајући.
цару, али што све уставља себи и што од њега пишти „љута сиротиња“, — то га приказује као разузданог феудалца, као кесеџију, разбојника. Но ваља узети у обзир и оне стихове у којима сам Муса наглашава супротност свога и Марковог порекла.
Обећава небројено благо, тко погуби Мусу Кесеџију, тј. обећава небројено благо ономе који погуби Мусу. Ћуприлић (в. Речник) је из XВИИ века.