Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава. Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Агагијанијан му, пред једном алејом кестенова, рече да су стигли. Божич је причао, за ту своју кућу у Леополдштату, да је купљена за његову жену, али је
Павле онда угледа, на крају једне алеје кестенова, кућу, куд су ишли. Била је на дну те алеје, мрачне и на дану, сва осветљена.
У соби, кроз чије је прозоре мирисала покисла башта, била је пријатна хладовина. Грање липа, и кестенова, допирало је до првог спрата, а муње су осветљавале њену постељу, као да је неко, са облака, хтео да је види, док се
Дуж реда кестенова, у мраку, ишао је и дуг низ баштенских зидова. Било је тек толико места, да једна кола прођу. Ипак је одскочио у
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али је природни оквир полошких села скоро лепши но косовски. Она су у зеленилу од кестенова, кадшто дебелих, вековних, са великим крунама, и у другом воћу које је око села и између села.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
АЛИЛУЈА Били смо деца, и на трошној клупи, У старој порти, испод кестенова, Побожно, када Мај и нада пупи, Слушасмо тихо, на помолу снова, С невиним хором скривених славуја, Мутну и тужну
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ПЛАЧКО И СМЕЈАЧКО У време кад су светом летеле сребрне пчеле, у Улици кестенова расла су два дечака. Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци.
С осмехом поздрави цвет израстао у олуку, намигну гуштеру који се сунчао на димњаку. Улица кестенова била је пуна луди. Забављало га је да их посматра и препознаје. Али зашто се Плачко не миче?
сасвим ниско и небо постане пуно њихова сјаја, две звезде се нарочито дуго задржавају на крову једне куће у Улици кестенова. Обе су исте боје и величине, али једна искри од радости, док друга плачно жмирка.
Обе су исте боје и величине, али једна искри од радости, док друга плачно жмирка. Дечаци из Улице кестенова тада подижу поглед ка небу, узвикујући: — Гле Плачка и Смејачка!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Свуда је мирно. Камене балконе Кентаври држе, и ноћ дуга ова Безгласно, немо, неосетно тоне Алејом црних, голих кестенова. Само, - у тмини, полумраку ледном Види се негде слаби зрачак плама у тихој вили.
Ноћ под црним сводом Шуми псалме, палећ' свеће у висини... Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова. Ноћ светла и плава... У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лишће кестенова у дрворедима већ се прекривало предјесењом рђом и с њих су се трунили на плочник зелени буздованчићи. Покоји би пао на
Но он се, на све огуглао, није ни освртао. И опет су ницали млади петопрсти листови кестенова и пружали своје жедне дланове капљама нових прољетних киша, а он је свеједно газио и газио — и плакао. А ко зна?
физичке сузе — кад пред вече прођем уз пењачицама обрасле ограде таквих башта, под заштитничким крошњама печалних кестенова закађених димом са роштиља, па кад преко плота, као туђинац, бацим око унутра.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
место да се каже како је у собу - све до Вука, бискупа и комесара - ушао мирис бокора јоргована, багремова и кестенова, речено је да су сами они кроз врата ушли међу људе који седе за столом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Онде сам, у сени дивљих кестенова, посматрао оно умиљато уметно језерце са његовим малим водопадом и острвцем, на којем су израсла два вита јаблана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Величанствени мир и тишина владали су свуда унаоколо. у подножју планине, између питомих кестенова, чобани су напасали своја стада.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
На капији стоји обешен фењер, који заједно са месечином осветљује воденицу и око ње тамну гору, чија се дебела, мрка кестенова стабла црно оцртавају. Из даљине почиње да допире свирка и песма.