Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Она иј младо лудо. Има мати што го воспитава за шешир, за свилена аљина, за младо официр, а не за кујна и кецеља, да крпи издрту џаку, да носи едни ципели година дана. ДИМА: Кала.
МИШИЋ: Како ће да игра, кад је грбав? ЈАЊА: Не зна минуту, не зна тајч, не зна калуп, паши своја кецеља, па чува своја кућа, као поштен човек. МИШИЋ: Забога, кир Јања, немојте тако строго поступати с вашом кћерју!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
попраснути - порасти посиграти се поиграти се преврлија - који се преврће (игра речима) прегачица - мала прегача, кецеља пређа - вунени, памучни или ланени конци, распоређени по дужини и састављени упредањем; 2.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
жућкаста рекла од калмука, која јој није таман, као да је за другог скројена, ократка сукња од истог калмука и плава кецеља, опет са жутим цветовима; на ногама јој штиковане папуче, разуме се жутим везом, а за читаву шаку дуже него што треба.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
канура — конац или пређа смотана на начин како се мота на мотовилу или витлу кар — грдња катил — крвник клечана (кецеља) — од ткива, у које су утиснуте разне шаре клијенит — сакат, да се не може маћи; укочен, узет ковчали — украшено
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Што је већ скоро све посвршавано, што је већ близу час кад се са себе скида кецеља. „Знаш, син ми је завршио студије!“ „Знаш, ускоро навршавам године за пензију!“ „Замисли, неки дан сам постао дјед!
Краков, Станислав - КРИЛА
Руке су биле троме и нису отресале прашину са чакшира и леђа. Масна кецеља и коса залепршале се и крај строја. — Господине официру, господине официру...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ни за спавања није скидао, вечито кашљуцав и кијавичав, око врата му стално истегљен вунени шалић, за појасом кратка кецеља од мушеме, на ногама, лети, женске папуче с потпетицама, а зими незграпне филцане ципеле и у њима врели црепићи
Господар-Гавра носи пакет свећа и велику боцу зејтина. — „Фали му само зелена кецеља” — шапће неко. Господин-Васа и Мимић, иначе баш не најбољи пријатељи, иду један поред другог, али сваки загледан у