Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јула је у ћошку плакала, потоком лила сузе и брисала их кецељицом, а гђа Сида се шетала по соби, застајкивала код прозора, и гледала без икаквог интересовања и израза кроз прозор на
— рече и убриса нос шпицем од мараме којом јој беше повезана глава, па удари у плач и покри лице кецељицом. Заплака се гђа Сида; не могаше ништа рећи, него остави собу. После тога је гђа Сида никако није саму остављала.