Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је масна земља, па што се у њу посеје, дубоко хвата корена; симо вешто у дубину зароњен ашов и најмању јој жилицу кида. Она сува лубања само, из које научничка аристокрација вино пије, то заборавља, то не зна и не осећа...
и онај кош довршити што сам га још јесенас почео градити, а после, кад то издржи и извуче својих двадесет пет, нека кида испред очију ми!... А оцу Пахомију пиши да ми пошаље једно назиме и неку мешину вина...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ударише му и сузе од муке, а он их растрља песницама, промрмља нешто, па опет најлак гига навише... Не кида се он толико. Дуго је до подне — стићи ће кући; а може где још и проспавати. Механа је у селу М....
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља нешто тешко вапи, То плитку реку дави брана И кида јетки напор слани.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И као талас сухо грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом... — Сине, устани да идемо у цркву!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ништа друго него је дошла само зато да види шта вечерамо. А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса, а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— И још Путника задржали па у ђенералштабу погубили главе. — А и влада ноћас кида у Ниш. — Ама каква..... ама јел'те ко сте ви? Ви лажете! Ви уносите забуну! Ко је овај тип? — Ко ти зна ко је!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Светло се распрскавало над овим чудесним призором дечака који прстима кида затегнуте конопце и сам верујући да музицира, очаран сопственом лажном вештином, упркос свему, упркос свима!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Имагинација објављује рат неслободи. Ново усмерење одразило се и на форми стиха. Кида се са монотонијом, са милозвучношћу и умивеношћу фразе, са устаљеним ритмовима и правилно распоређеним римама.
Сећање на нешто што се само у вечности поново пронаћи може кида нас и усрећује: Минуло је од тих невеселих дана већ скоро пола вијека, деда одавно нема на овоме свијету, а ја још ни
Ако је тачно да београдски говорни дух кида старинску, брђанску распеваност језика, исто толико је тачно да треба бити опрезан према београдској језичкој
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је било толико црквара и православаца, био окупљен око митрополита и патријарха, омладински нараштај, иако деистички, кида са црквеним предрасудама, постаје одсудно антиклерикалан, али не антирелигиозан.
Милићевић, Вук - Беспуће
да се отресе свега тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа пркосно у живот.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Медвед беше — заман он се брани, Никако се не мож' да одбрани, — Већ ноктима спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу хладну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ — ох муко!
А над њоме мати жали, Клекла крај ње ојађена; Ма ни уче, нити рида, Нити лије грозне сузе, Нити косе русе кида, Јад силени и то узе, Гледи ока укочена, Стоји као ледна стена.
Заман он се брани, Јер никако не мож' да с одбрани. Медвед ноктим' спопао га тешко, Већ му кида то месо витешко, Већ на земљу црну га обара, Већ му чупа срце из недара, Већ... ох, Боже!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
што би казао мој дјед, предобри душевни старац чија ме љубав грије и овдје, на овој опасној граници гдје се кида са земљом и тврдим свакодневним животом. Па ипак ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Почеше пушке. Испрва тиха, дугачка и монотона песма, па после бржа, веселија... А шупељка пишти, те срце кида... Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање... Нушка скочи. Није могла више. дохвати тепсију и поче да игра.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А што се дигло тако високо, то би да види, па да ужива како се робље превија, кида. Еј, ропски свете, под отим небом! еј, звездице сјајне, штрецави жуљеви на божој стопи!
— Ал' кад те кида, када те треска ужасни звекет окова тешка, када те јаук и врисак цепа — ал' си ми страшна, тишино лепа!
Усами се, не зна шта ће, косу мрси, рухо кида, замршаје срца свога у лавиринт сулуд зида. Оштрим длетом бола свога у блед камен реже лица, свако лице иста
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
6 А и на што црног кипариса грана? Дан помена стиже, Тога славног дана Одслужена биће, што окове кида, Страшна панихида.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тада Љубица виде шта је урадила, увиде како је далеко зашла, и тога тренутка у ној се створи стална одлука: да се све кида, да се живи пређашњим животом, да се избегавају, по цену живота, овакви поступци.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Како би изгледао судар хеликоптера са ћилимом? Тканина се спетља са хромираним лимом, Ћилим се кида у зупцима елисе, Али ни хеликоптер, богами, не весели се, Пропелер добија веома озбиљан фелер И строваљује се у
Природа је кал из којег се нога с муком чупа, А обућа се кида и распада. Видик се затвори и више не пропушта Светлост, и простор се испуни тихом стравом.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, каке сласти, да се рида Безумно, силно! Да се грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца, У очајању, у самоћи, Међ јоргованом и јасмином, У загрљају ведре ноћи, Под доброћудном
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Цело јутро јури и трчи кроз башту. Не могу да је задржим. Само кида цвеће и баца. Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још,
што је душа волела, за чим је жеднела, иако не на јави оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида... Кида саму себе. — Ух, ух, тето, тето!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свеједно да ли је то један лист свео Спомена што кида смрти ветар зао, Или се то руши један идол цео Обожаван, што је у прашину пао.
Све промиче, све се кида, руши, троши У пепео ствара, — ја то добро знам; И све чешћи биће ти часови лоши, Када човек види да је сасвим сâм.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Убоштво убија човештво. — Где нема ту ни ђаво не узима. — Где је танко ту се и кида. — Крпеж је сиротињска мајка. — Даровна рука сиротињска мајка. — Нада држи и цара и сиромашка.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) Кучка, па није могла да чека, дочека мужа... Ох! (Пада ничке по јастуку, шакама стиснутим у песнице грчевито гужва и кида јорган, плећа му се тресу од очаја и беса.) НАЗА И ЗУЛФА (покупивши разбацан новац, беже лево, без лупе, у чарапама).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Како да им објасни? Шта да му каже? Очеве очи осећа на себи. Он то не може да разуме. Неће. Аја морам... Кида влажан крај цигарете. То мора једном да се догоди. А после? Подрхтава. — Зна се ред ове вечере — строго рече Аћим.
Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с тим! кида евенке са прозора, и то је прошлост! баца их у мрак и снег, кокошкама, псима, селу...
— Шта мислиш, Стево? — пита као да није размишљао, као да је разговарао с њим. Чађевић кида мртву кору багрема: — Василије му је пред свима у оба образа ударио по шамар. дланови су му били гарави од ножа.
— Чучи уз њена врата. — И ти си дошао до њених врата? — Ђорђе устаде, грана му обори шубару, он ломи гранчице, кида лишће што му се сплело око лица и не може да коракне од запрепашћења што се Тола усудио да приђе вратима њене собе.
— Ти код твоје Анђе иди, а код Симке... Трчи, упрегни коње! За сат да си довезао доктора! Ђорђе не престаје да кида лишће и ломи гранчице.
Кад сивкасте главице маслачка постадоше жуте, уплакане од дуге ноћи и чекања сунца, он се сагну и поче да их кида, а њихови зелени вратићи облише се белом крвљу. Гледа у жуто да ни о чему другом не би мислио. Броји дукате.
Претура по себи, по данима у којима је остао цео тај живот, тај грех, кида га, хоће да га избаци из себе, из памћења и крви, и добро зна да је све почело од, као, ситнице: „Крупан ти је син,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам
А ту је и Она - у оделу белом, Поред мене клечи, и последњу жицу Са уздахом кида. А ја мрк и ледан. Мој се поглед диже горе, небу, више, И под небом гледам на дах плави један, И умирем тако, тихо,
Попа, Васко - КОРА
предмета На благим падинама ветра Хвата Чисте летове Без одласка и повратка Испод веђа годишњих доба Кида Једино лишће Верно гранама одсутним Узалуд БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим дамаром
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Управо, он би хтео да чита, али он не чита, кида се. — Друже, чујеш, друже, да ти дам један практичан савет. Али нећеш, брате, да слушаш.
— Ви сте бесмртно обрукали официрски кор, чији је углед иначе пољуљан — кида се пуковник. — Ето на сваком кораку брукамо се. — Зашто, молим, господине пуковниче?
Вентилирао сам ја то са свију страна. — Је ли, је л' сви учитељи тако пљујете по патос? — Не, не, само сељачки — кида се пуковник кога енервира што учитељ Цвијовић пљује по патосу.
свршено било, али јест, босански соколи тек сад наилазе, и што више наилазе босански соколи, све се више Јаћим кида и обара и обада, и, већ нема шта, виде сви већ унаоколо да је он у тешку душевну кризу запао и да се ово не може са
— Ама да није то..., али није. Е, брате, не могу никако; не могу да ме сад обесиш, не могу па не могу — кида се Мија и напреже, и све лупа шаком по намрштеном и већ ознојеном челу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Хоће ли издржати? Бат неуморних корака пред вратима. Горе доље, горе доље. То ми чисто кида живце. Горе доље, горе доле. Кад ће већ завршити ова ноћ! ЛXИX Опет сам сâм у соби. Јуче су одвели Радивоја.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Кажи ми само ово... већ ако дође да се кида, ја знам шта ћу, али не знам за после.... Има ли он својих људи, који би га светили?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
мој нараштај заћи За неравну борбу, сав изломљен, и да Ја ћу с њиме опет у гробу се наћи, Да чекамо потрес који оков кида.
Ћипико, Иво - Приповетке
Напослетку машина жешће заклопота и с њим на пучину заокрену. Загази нагло. Дим се суче и кида ваздухом. Цвета замре. Нетремице гледа за њим. Пред очима часом јој сину болесни човек, нејач, кућа и мирни комшилук.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Станковић после венчања кида све или готово све везе између Софке и њене куће, и стога занемарује првич. 88 Додуше, сви поменути одласци усклађени
За анализу пак - као што ћемо ускоро видети - најзанимљивији је случај када се при измени реда речи кида најужа синтагматска веза, што неминовно условљава појаву нове паузе: „Свеску дај сестри ↓ своју”.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида. Реци твојој друзи — Ох, не реци, ћути, — Не знам ни сам шта је, Што ми душу мути.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Он гледа како лишће киша кида, Он зна да то је предговор опелу: И њему спрема смрт одећу белу, Но неће моћи никад да је скине.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
запрети град, крсти се тим гранчицама пут облака и говори: раступи се (Беговић, ЖСГ, 121); такође се за време града кида врбица и унакрст баца у ватру (Беговић, 223).
сламке с празним класом врача се против лишајева — на тај начин што се свака од десетак сламки кида на више делова док се говори: »данас црвено, сутра бијело, а прекосутра каково је и било« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 154).
Бела рада (антхеміѕ арвенѕіѕ). Употребљава се у гатању и лечењу. Узабравши цвет б. р., девојка кида листиће говорећи: »оћу, нећу«; ако на последњи листић падне »оћу«, верује да ће се удати. Скувану б. р.
У Каставштини употребљавају је у гатању деца и девојке. Убравши је, дете кида перо по перо говорећи: »Рај, пакал, пркаториј« и ову радњу понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак,
Ћипико, Иво - Пауци
И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима! Али ако га закон примора да је на комаде дијели, да је кида? ...
А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура... —Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије. А Маша кида се од веселога смијеха. — Вријеме је да се одлази!
Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста. Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. —Не можете ви к'о ја! — пецну га дјевојка. —Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
су се вратили кући, разгласили су по селу да смерни Прохор пустоши шуму, једе живе птиће, та невина божија створења. Кида им главе и, још топле, похлепно их ждере.
Сваки голицави жмарац појединачно. Да ми се од бола кида утроба, да ми покварена крв липти из сваког дамара и да ми душа очајнички вапи за спасењем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
6. А и нашто црног кипариса грана? Дан помена стиже. Тога славног дана Одслужена биће, што окове кида, Страшно панихида. 7.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али сам ово моје прибежиште затекао у жалосном стању. Дунав, притешњен на другој својој обали новим насипом, кида у своме бесу немилосрдно мој врт, капије, тарабе и шалукатре мога очинског дома, па и лепи павиљон, труну, напуштени и
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Нећеш изгорети! МИРОН (са клупе): Не бој се, не бој, Божја душо! ПАРАПУТА (једнако окренут капији, баца, кида са себе одело, да би се угасио): Запалили, запалили Парапуту! И, изгоре Парапута, изгоре!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
(хор: умријети) Клавир и виолине попевају, брач кида ритам, мушке груди уздишу. Начетили се забезекнути келнери, као авети: касирка јеца. Звуци и ритам жмаре.
— Али ја то баш нећу, Бранко, да си сам. Ниси сам! — Бранко уздахну: — Видећемо, Павле. И овом тренутку кида се у мени оно најличније, и морам остати сам. — На селу је пробавио четрнаест дана.
Еј, Нато!... Отац ти прима милостињу! Срце ми се кида док га гледам како се спрема да иде по милостињу, и кад се врати срећан што доноси милостињу...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ах, проклетнице! — зајаука дечак и поче да сабија у земљу купинову врежу, да је гази и кида. Не чује и неће да чује како га купина моли за милост. — Не кидај ме, не убијај!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек. Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским. Забацујући колију, иде по соби предишући): Ја!?... Ја!?
Певају му и свирају они да га развеселе, а свирка им оштра, оштра те срца кида!... Таква је моја свирка и песма била кад ја пођох да се венчам: — да више у зелену башту не идем, месечину не гледам,
За мене је она певана. КОШТАНА (пева): Ти ми врата не отвори, Мила даскалице... Тома-Хаџи даскалов. (кида остале низе и посипље је дукатима): На! На!...
све је готово! И срце, и очи, и снага, све за Асана, за село, Бању! (Пркосно клонуло.) Тамо ћу ја! (Кида се рукама.) Ох, тамо и очи да ископам, кожу да опарим, снагу да осушим. (Кида са себе одело, лице, косу.
(Пркосно клонуло.) Тамо ћу ја! (Кида се рукама.) Ох, тамо и очи да ископам, кожу да опарим, снагу да осушим. (Кида са себе одело, лице, косу.) КМЕТ (одступа пренеражен): Не, бре, Коштана! Не толико! Ево идем!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
18 Ја нисам киван, иако кида се душа вајна, Ти вечно изгубљена моја, нисам киван. Ма како да с тебе трепти бриљанта блесак диван, У ноћ твог
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Госпођа Туркиња у страшном сну гледала је под својим грлом устаничку руку која јој кида ђердан, слушала кобне звуке и опажала несрећне боје. Гаврани су слетали на турске куле и доносили зле гласе.
За њим Ива напусти дората; колико се дорат уморио, брзо дорат вранца састигао, на сали му главу наслонио, аги кида ките на појасу. Ал’ беседи ага од Рибника: „Боже мили, гди ћу погинути!