Употреба речи кидати у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А ово што парати, и с ње живе месо на парчета кидати, док је тако уморе, пак онда с њом на ватру. Ко не признаје овака дела за безбожна, погана и проклета?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И док све спава, он је ухватио за бело грло, зарио јој дубоко зубе у њ, дубоко, да је ударила крв, и она се почела кидати у страсти, боловима, пожуди.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ваљало је хитати. Ја сам увек разумевао своју матер, па и сад сам разумео да треба сад, и то одмах, кидати: — Да их зовнем? — и ја поскочих вратима.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Па, као да то бјеше врло смијешно, опет се стаде кидати од смијеха. — И још си посјекао француског официра, на Бргату, у шанцу! — напомену Крцун.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Она, у тесном јелечету, повезана шамијом, с несташним и пркос1 Филизити — кидати изданке на коренима дувана. ним осмехом на рујним јој устима, гледа га кришом, види: како се он чеше, врпољи, гледа у

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па нервозно премеће листове пуковник: „А ти плачи, сентименталиши, доказа немаш, и довека ћеш сумњати и кидати се.“ Па јест, и каквог, ђавола, доказа човек може имати — мисли пуковник — ми овамо, они тамо, ради ко шта хоће, нико

досад више нити сме нити може, и да се догурало до оне крајње тачке и границе, толико опасне, и кад се одлучно мора кидати: па или остати тако до краја живота и на брак, ту тако важну ствар, више и не помишљати, или одважно и смело ући у

и не може овога вечера лако извући, пошто се у самом почетку и при првим речима тако био замучио и тако немогуће стао кидати и замуцкивати, да су и сами глумци, обузети бесомучном навалом једва пригушеног кикотања, с муком могли задржати ону,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи, али се старао да не мисли о њему све до последњега тренутка.

Шта да чекам? Да ме смакне изненада, па... Не знам ни сам шта ћу, само знам да се мора кидати. Више се не може овако... Хоћу да сам безбедан бар код својих људи«... — Новица! ... Спаваш ли?... — викну одједном.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

иако на први поглед Горестни плач изгледа одвише горка, тврда и затворена целина да би се олако дао самовољно кидати на логично самосталне одељке, иако ни својом садржином не изгледа баш нимало погодан текст за певање — нама, данас.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати... ЛЕОНАРДО: До тебе стоји, светла госпођо! Ако нам твоје нема помоћи, Детињства твога љуљку злаћену Лубардама ће

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности