Употреба речи кидиса у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

и опет се просу пљусак грдње, док се у том наступу не уплетоше њене руке у косу свога мужа... Писар се одбрани, а она кидиса на Љубицу... Зачу се само јаук Љубичин од бола, па онда њен хистеричан врисак...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И она ће са мном... Истина, ко зна где ли ће она ?... Можда ће и у рај ?... А јесте луда, пôс јој њен, У мало не кидиса на човека! ... Видиш, и то се мора наредити, мора јој се нешто учинити да други пут то не ради.

— Нека, можемо и овде наредити што имамо — одговори Ђурица, па одједанпут кидиса на Вуја и стеже га рукама. Старац, још снажан, поче да се отима, трудећи се само да принесе руку к појасу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

нестаде Јосифа, а Лекса, последњи изданак породице, сасвим задивља, општина као дохвати енергично ашов и будаке, као кидиса на гробницу. Кад, неочекивано је пресече стари господин Аврам.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности