Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На суочењу хтело је доћи до кика. Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.
Црњански, Милош - Сеобе 2
стопа и више, мало погурен у плећу, али још млад, плаве очи, орловски нос, златни брци, златна коса, ненапудрована кика, одевен у путничку абу хунгарских официра на путу, и хусарске чакшире, чизме и плаву куртку, на глави нов трикорн,
То је био подофицир новог кова, униформисан, чија је кика, при сваком кораку, тресла се, као да је од гвожђа. Он је прво, неповерљиво, посматрао, пред собом, цивила, а затим
Био је негде изгубио клобук, па му је коса, риђа, расула се, на чело, а кика савила о врату. За њим је гацало, ритмично, урличући, триста војника, као у неком лудилу. Ура! Ура!
Он је осећао како му се кика тресе, кад би, у диму, у лудилу, сачекали нападну формацију, све до на два корака, непомично, непомично.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох ала ми расте кика Кад пушака стане цика, Кад загледам турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па на
(ЈАО КЊИГО, АЛА СИ МИ ДИВНА) Јао књиго, ала си ми дивна, Каква л' рука написа те кивна, Каква л' куку кака кеке кика Вот, мој Ђуро, још дивнија стика.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Тако, тако! КУМ: Али шта сам ти онда тек пропатио! Повучем, а мени сва кика остане у руци. Грозница ме чисто увати од стра, мислећи да сам јој ишчупао курјук, а не сећам се, да је коса туђа.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Манастир Рача: порфир-графика, добростив поглед, радост простоте. Расте, као хлеб, свјетло са кика а кроз оно Љ, Љ од Љепоте, вечерњи псалам вођицу слије у Дринин надир пут Паноније. У сјенци липе поје братија.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тол’ко је убаво. Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. — Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Прековођани опет питају: „Је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?...“ — Бакоњи све кика растијаше на ту помисао, пак се толико одобровољи да се издалека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Али саде пође све тресак за треском, Мени се на глави диже кика брешком. Напосљедок видјех да никого нема, Сон мја зовет спати, и око ми дрема.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ох ала ми расте кика Кад пушака стане цика, Кад загледам Турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па на колац