Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Веома занимљиво, писаће машине марке »ремингтон« које су откуцале своје, продају се овде на кило. Три банке килограм писаће машине! Преврће, преврће, а све мисли, пронаћи ће нешто изузетно. Његове путање су све одређеније.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
кажем себи у огледало — имаш лепе ноге, и уопште! Ниси баш риба за бацање! Када би набацила који килограм више, можда би се неко и окренуо за тобом на улици. Ко зна? Неко с великом диоптријом ...
је једино што ћете имати у својим једноипособним животићима, тога ћете се једино сећати док се будете неутешно гојиле, килограм по килограм, све од муке и нервозе, клопајући све више и више, из несреће и досаде, јер вам је нека будала казала да
ћете имати у својим једноипособним животићима, тога ћете се једино сећати док се будете неутешно гојиле, килограм по килограм, све од муке и нервозе, клопајући све више и више, из несреће и досаде, јер вам је нека будала казала да се муж хвата
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад дођу, деца могу да се склоне Иза куће, у хлад старих трешања. Кад дођу, донесу килограм и по бомбоне И два килограма љубопитљивог смешкања.
Ћипико, Иво - Пауци
Ето, благајна набавила сијено, откле га набавише и газде из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ.
— одговараше он одлучно и љутито. Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде. Исто тако некима је и Рого позајмио.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Господин-Васа је за осам дана добио килограм тежине; и благодарно је гледао у госпа-Јулку која се бринула о његовој исхрани: а Сока је блажено гледала у оца и —
је блажено гледала у оца и — Знаш, Кодо, после оног чуда молила сам Бога да мој тата сад сваких осам дана добије по килограм. — Само су црне наочари на лицу мале Коде потсећале на оно јутро, али то је за сада био најбољи облик најгорега.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Већ је трећи дан како људи нису примили хлеб, своју једину храну, а пети дан како се за коње није примио ниједан килограм зоби — рачуна потпоручник Живадин. Коњи се хране сламом и неким буђавим сеном.
и као у кавану, хајд да навратимо. За десет дана потрошио сам килограм кафе. — Благо теби, побратиме. Код мене у онај поток неће нико да наврати... — И шта велиш...