Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Шамара га рибљим реповима! Хоће да га одува у Немачку! Дунав бесни, дунав расте, дунав кипи! дунав кључа, као да под њим гори! А горе, високо над кошавом, дува и звижди влажан северозападњак!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он осећаше грозну мржњу... Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... Али ноћ већ паде, а Лазара нема. Њега поче обузимати неки страх.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А сто срца ноћас куцају у мени, И цело ми биће буди се и диже Часом некој звезди, а час каквој жени. Све кипи у мени, кô плима кад стиже: Као сад да постах! Докле звезде броде Једне безимене ноћи, поред воде.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
село, па и сам Нића боктер, спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо жмиркају с тамноплавога неба, и крв кључа и кипи у ова два будна заљубљена створа?! Зар би њен одговор на песму био слабија песма, само да је смела дати од себе гласа?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
лиричар, и у целој српској књижевности нема песника који је у толико потпуној мери био романтичар, сав у осећању које кипи и прелива се, и у машти која нема препона.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
По хаос-пољу квасац гони тесто, што букће, кипи, кула урнебесно. Гомила мрак се, расте колач тмине. (А светлост где је? Пупи ли јој лоза?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом... Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу. Отуд толика воља за радом.
Даље, даље грозни и страховити призори!... Даље... црне одвратне сенке!... Овамо је живот, где кључа и кипи врела крв... Овамо, да се живи !... да се живи !...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма... Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... У свакој њиви чује се жагор и песма.
Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад.... Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.
једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.
По лукама праше се кукурузи, севају мотике и бруји песма... Свуда кипи рад, а поље се пролама од песме и весеља... Стиже и пшеница за жетву.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
с прага ти почиње цео Банат, и Бачка, дува ветар, оће да преснежи, мирише врућа ракија, а један облак над дудовима кипи! Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он се брзо свуче и баци у кревет. Очи се не затварају: поглед туче по црном лептиру на белој кошуљи. У грудима кипи нешто горко и врело.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' опет, грешан, грешно сам пев'о Рањено срце народа мог! Та Србин кипи - кипи - и чека Ал' не да ђаво... ил' не да Бог! Ђ.
Ал' опет, грешан, грешно сам пев'о Рањено срце народа мог! Та Србин кипи - кипи - и чека Ал' не да ђаво... ил' не да Бог! Ђ.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
нискијем је сводом наднесено крута туча необдјеланога; по њега је океан велики смолне смрадне воде заузео, која кипи с ужасном љутошћу, пружајући блиједе пламове, смртне страве и вида пунане, с пламовима кола дима смрадна, те
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Баш кад ја дођем на ред, баш кад ја треба да експлодирам, да кажем оно што ми у срцу кипи, да је прождрем — ја завежем.
те се чини да је грозно страшило управо са њиве доспело онде насред тротоара, страшћу је све више занесен, све у њему кипи и кључа, осећа и он да је већ до ропца изнурен, али се не да.
По његовом држању сваки закључује да се он ни најмање не слаже са погледима, које предавач излаже; и да кипи од нестрпљења да узме реч.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У његовој подсвијести већ све кипи од још неишчахурене али грдно хипертрофиране свијести, једва чекајући да провали напоље, тако да је већ бесмислено
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но кад би ти знала какав ти је Гојко, Како ти је младостан младожења стари, Како љубов кипи и сердашце жари, Вала би ми рекла: — ,Опрости ми, старче! Ходи да те загрлим, вукодлаки јарче!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ал’ опет, грешан, грешно сам певô Рањено срце народа мог! Та Србин кипи, кипи и чека — Ал’ не да ђаво... ил’ не да бог! 1861.
Ал’ опет, грешан, грешно сам певô Рањено срце народа мог! Та Србин кипи, кипи и чека — Ал’ не да ђаво... ил’ не да бог! 1861.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
који је сад први пут дошао у наш пук, наже се према Драгиши и тихо запита: — Реци ми, молим те, шта му то значи оно „Кипи-сцлауф“? Драгиша се насмеја. — Једва смо и ми дознали.