Црњански, Милош - Сеобе 2
А био је познат у војсци по својим, опсценим, шалама. Хтео је и сада да изазове код хусара и кирасира, који су пратили кола, што више смеха.
Био би то коњички полк, нимало гори од Харахових кирасира. Није право да ове људе, ни криве ни дужне, терате са њихових огњишта.
Горе, у заложеној и осветљеној канцеларији профоза, чекао га је караулски официр, из пука кирасира грофа Сербелони. Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а посматрајући подругљивим
Сан за човека, а трку за коњика. Кад ноћ вечерас падне, тамна, простреће се као меки душек, за кирасира, а за тркалиште тих хусара. Док се само дохватим коња, тркаћу се са њима све до Бачке. Све у круг, да излуде по барама.
“ Као да га је нека радост била испунила, Павле пожури и попе се у кола. Ђурђе га је подупирао, бекељећи се очима на кирасира. Петар му намигну, на пиштољ кирасира: „У памет се, дугоњо! Ајд, одлази, бедо! Јеси лудаија. Што ми жену расплака?
Ђурђе га је подупирао, бекељећи се очима на кирасира. Петар му намигну, на пиштољ кирасира: „У памет се, дугоњо! Ајд, одлази, бедо! Јеси лудаија. Што ми жену расплака?
За њене очи говориле су да су страшне, зле, чудне, као у буљине. Међутим, те очи су постале врисак кирасира, у Темишвару.
Међу женама кирасира, та жена из подунавске милиције, већ после неколико недеља, пројаха, као да за матер није имала Анђу Павловичеву, него
Трифунова жена, међутим, постаде врисак кирасира у Темишвару. Она није волела своје јетрве, ни Ану, ни Варвару. Не зато што је Варвара била Шокица, него зато што
А Ђурђе се љутио на Павла и говорио да ће Павле, од жена Исаковича, направити – како рече – дивертиссемент, кирасира. Жене кирасира беху омрзле ту лепу жену шизматика и подметале су јој, каткад, најгорег коња.
Жене кирасира беху омрзле ту лепу жену шизматика и подметале су јој, каткад, најгорег коња. Али није било коња који не би задрхтао,
Шта будућност доноси, и тако се не зна. Жене кирасира, у Темишвару, долазиле су у школу јахања, Енгелсхофена ради. Начиниле би круг, два, па би затим одјахале и наставиле
Црњански, Милош - Сеобе 1
Шуњајући се пустим улицама, по којима су крстариле, са фењером у руци, патроле кирасира, скоро сви су успели да се врате. Ухваћена, у граду, беху само двојица, обојица при тучи.
Затим, великим корацима, притрча столу и отпоче преглед. Опкољен гомилом својих немачких официра, кирасира, знојио се и прегледао лично пушку за пушком, човека за човеком, пиштољ за пиштољем, завлачећи мали прст у грлиће,
Обративши се, међутим, своме сину, принцу Карлу Евгенију, који стајаше задивљен иза ње, пред свитом дама, дворјана и кирасира, и сам под белом напудрованом периком, повезаном црним шепутом, сав у чипкама, са ратничким оклопом, Принцеза Мати
Неки од виртембершких кирасира почеше играти лажним картама, а неке даме почеше их наговарати да изиђу у врт. Пред растанак, расположење беше