Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића? Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.
За десетак година и у обитељи господара Софре Кирића настала је велика промена. Господар Софра је остарео, тако исто и госпођа Сока. Није ни чудо.
Пре подне иде добошар, па свуд бубња да се продаје заплењени коњ Пере Кирића. Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем.
бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.
Захвална деца плачући су је до гроба допратила. Велики удар за Софронија Кирића. Покојна Катица, додуше, није била газдарица по типару господара Софре, да иде у дућан, да у механи служи, али кући