Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Једаред Шамика сам са Јуцом разговара. — Господине Кирићу, жао ми је што толико труда полажете. И да вам није досадно са мном? — Ја сам најрадије код вас.
Њему се Јуца допада што је негда била здрава и лепа. Прави „галантом”! — Ја вас сажаљујем, господин-Кирићу! — Зашто? — Што вас усрећити не могу. Камо среће да сам вас место лаћмана изближе познавала! — Већ сам оматорио.
Данас је за њега у животу свечан дан. Сусрете се с братом. — Станите мало с фијакером, господине Кирићу. Шамика стане. Брат, и не питајући, отвори вратанца и седне до Шамике у фијакер. — Господине Шамика, све знам.
фура — терет, товар пртљаг Хасна — корист, добит хегеде — виолина Херр вон Кирић . . . (нем.) — господине Кирићу . . . . . . Херр вон Кирић, меін алтер Таензер унд Цхаваліер, мüссен Сіе міт мір танзен (нем.) — . . .
Херр вон Кирић, меін алтер Таензер унд Цхаваліер, мüссен Сіе міт мір танзен (нем.) — . . . господине Кирићу мој стари играч и каваљер, морате са мном да играте. херајн (нем. хереин) — слободно! напред! хинерауг (нем.