Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кириџијање је исто тако утицало на психичке особине. Изнећемо само главне утицаје. Код динарских кириџија изненађују спорост, безбрижност и тромост у покретима. Кириџијски путеви су најгори на Полуострву.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Утом наиђе један кириџија из Бањана, који бијаше дошао у Дуоровник да купи соли. Кириџија господи назове бога и упита их што се инаде.
Утом наиђе један кириџија из Бањана, који бијаше дошао у Дуоровник да купи соли. Кириџија господи назове бога и упита их што се инаде.
Кириџија господи назове бога и упита их што се инаде. А кад му господа приповједе, кириџија ће рећи: — Кад сам наљега путем преко Требиња, виђех с једне стране ријеке Требишњице лијеп крд оваца, а с друге
то чуше господа дубровачка, завичу кириџији: — Ти кириџија, ајде код нашега кнеза да те упише у књигу: нека ти иде од Дубровника док си жив сваке године два кабла соли.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
124. Караван иде преко Романије, За караваном Симо Сарајлија, А за њиме Стојко кириџија: “Ој Бога ти, Симо Сарајлија, Је л’ слободно мало запјевати?
“ “Ој Бога ти, Стојко кириџија, Јест слободно колико ти драго!“ Тад запјева Стојко кириџија: “Романијо, пуна ли си вука, Пуна вука и пуна
“ “Ој Бога ти, Стојко кириџија, Јест слободно колико ти драго!“ Тад запјева Стојко кириџија: “Романијо, пуна ли си вука, Пуна вука и пуна хајдука, А још више лјепих дјевојака!“ 125.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Да је просто, кад сте наумили. — Калуђере! Жениће те. — Не би та. — Калуђере! Избиће те. — Биће та. — Кириџија, камо ти кирија? — У ханџије и у механџије. — Ко је добар јунак? — Доста људи добар јунак. — Ко ти ископа око?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Док су они тако говорили, пришуља им се један кириџија, зван Антракс, са својим магарцем, исти онај који је доцније у познатој парници о сенку тог магарца получио светску
Свеж и весео, младић је корачао тим друмом и одбијао све понуде кириџија са коњима и таљигама да га понесу или повезу у град.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Шваља седи до зоре Да заради пара, А бирташи претачу Пиће из бунара. Кириџија тера коње, Каткад чак до Ниша; Бербер брије, ваздан брије, А адвокат шиша.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у некакијех кирипија: прије Шарца веле да је мијењао много коња, па га ниједан није могао носити; кад у некакијех кириџија види шарено губаво мушко ждријебе, учини му се да ће од њега добар коњ бити, и узме га за реп да омахне око себе као
га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино пити.
којекуда по своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести се негде у наији сребрничкој да живи као кириџија; но наскоро потом испребијају га некаки Турци, па умре од убоја.
— качкет кеса блага — 500 гроша (око 18 златних дуката) кесеџија — друмски разбојник (у Турака хајдук на коњу) кириџија — онај који на коњима или на колима преноси робу за новац кита и сватови — кићени сватови кићени дарови — извезени