Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и Румуне, крчмара са Волге с пијанцем из Брисла, крај трулог Шпанца Норвежанин труне, - та гомила је цело лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Памет никад не отпочива; свакад она ходи и подиже се, зато кажо ждрепца с уздом к добру је ваља окретати. Кисла киша на руно. То ми нисмо из прста исисали. Наш житак ка у сланоме мору свакад плава.