Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Она стална, дубоко урезана свијетла и сјене које је насликао умјетников кист била су јача од реалне свјетлости и реалне сјене, и, у сукобу тих свјетлости и сјена, добивао се несумњив утисак да је
се смрачило, у четворини прозора небо је сасвим потамњело слично модроцрним небесима што сликају дјеца замачући кист у црнило. На њему се једва разазнаје црно и пусто борово грање.