Употреба речи кит у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Је ли, учитељу? Учитељ потврђује: — Јест, јест! Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. — А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па погледа

— Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм, хм! Кит — ја!... То је, богме, страшна зверка!

— Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм, хм! Кит — ја!... То је, богме, страшна зверка!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Напослетку, остатке највећих морских горостаса, као што су кит и ајкула, поједу сићушни организми планктона, тако да се цела историја своди на један такав вечити циклус.

То је, на пример, разлог што и најснажнији кит не иде у дубину више од које стотине метара. То је и разлог што рибе, које имају рибљи мехур напуњен гасом, не иду у

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности