Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм, хм! Кит — ја!... То је, богме, страшна зверка! — Знате ли ви — уплете се учитељ — да су у кита уста као ова механа, па само хукне у се — а човек улети!... Така је то конкуренција!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Је л̓ готово? — викну старојко. — Готово! — одговорише му. — Полази! Опреми се кита и сватови. Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. — Ех, у име бога! — рече старојко.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Час из ове, час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили, и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Све ово завијено је у чист убрус. Женском детету носи се још и кита цвећа (удаје ради).⁴⁰ Дарује се још и метални новац, да би дете било снажно.
“ (ђевђелијска каза). На Косову кум се позива погачом на коју се ставе шећер и кита босиљка, а поред тога дарује му се и боца ракије или вина.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
дужу од екватора и више истуца камена тврда него у побрђу што је брда, који повеза више снопа него што други кита цвећа.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Крака, кога мајстор Лазар „грдно лема”, мали радник у трикотажи Ждера Њоре, чија је највећа жеља да се претвори у кита Па да своје бесне газде, у кошуљи без капута, Једним махом све прогута, затим нежни Јова, у дослуху са ноћним
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад на сусрет њему одсјајује Красна кита горскога цвијећа, Чета, брате, горскијех хајдука, А једина још Србину рука У тој земљи — Бог јој помогао, Па јој
“ Благо мени, да си моја СОНЕТИ И — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — На тебе чека лепошарна кита, Но знај још и То, да је истинита.
Да је само туна једна гора, Само вода бистрога извора, Само једна стена поносита, И дубова на њој једна кита, О, да има само ту пастира, Да по нашки у врулу засвира — Гору, врело, твој, пастиру, глас, — Он имаде тако радо
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не знам шта ми је!
Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“... И кита се појави. „Чија је?“ — вичу све раздрагано, али се од стида ниједна за њу не јави. Оставише је на страну.
— викнуше остале. — Стани, ох стани! — шапуће она очајно. Мати метну руку у ћупче, па кад виде да у њему нема више кита, шану јој нешто, она скочи, узе од девојчице оно ћупче и поче прскати водом из њега све остале.
Дугачак му гроб. Више гроба штрчи му дрвен крст. До крста тестијица воде, у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
скитнице Жуће: Већ ми се на врат попео пост, продајем чичу за добру кост, само нек буде повећа она, може од вола, кита ил слона. И још да додам примедбу ову: примам и саму мамутску кљову.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На то и небо хоће да покаже неке велике речи и почне да пати од увеличања плавет постаје масна као кожа кита и слова небеског наслова више нико не може да прочита шта им је кртица се помамила па изврће облаке и чиније а
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
који сече главе противника кирџија - киријаш, најамни возар, онај који са коњима и колима превози робу уз награду кита и сватови кићени сватови кићен - леп, красан кобиље - биљка из породице трава која има у класовима врло дугачко
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ко би вас све редом мог’о да прочита Када вам не смета „средина“ и клима, Кад сте разнобојна, негована кита Отровнога цвећа на стазама свима?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Цијев од дуге пушке одигла му некакву суру кабаницу. Око феса обавио чалму, лијепо се види како му кита на глави вије. За овијем указаше се још двојица. Иђаху раздалеко један од другога.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Мени само срце пева. Увек пева. Пева и кад се крвца лије и... — Срце... Твоје срце је јарчева кита! Бесловесниче! — Ја сам гуслар, Никола. — Где си се сакрио кад је запуцало код општине?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»А можда ми није суђено да се обогатим?« — помисли у Северном мору ловећи кита, кад опази да у мрежи нешто светлуца. »Шта ли је ово?« — запрепасти се угледавши у мрежи девојку сребрне косе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
чаше у креденцу одзивљу се танким циликом на ступање њених набухлих ногу, које као да су умијешане од прозорског кита.
Уздах сјећања, уздах жаљења, уздах самопријекора, али ништа више од тога. Посјет у болници, топла мисао о обљетници, кита цвијећа на гробу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног дана појавила су се два кита која су избацивала воду у вис, а наша бујна машта протумачила је да они представљају два ратна брода које шаље
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ха — осмејак тај ме сећа, Шта је чудно овим људма — То је ова кита цвећа, Што ј’ на мојим виде грудма. Ох, опрос’те страни људи, Опрости ми, ледно доба, Ево скидам с мојих груди
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита б. у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које сроднице рука струк б.
у води у којој је преноћила стрелица од грома, црнокораста бритвица, направљена у Међудневице, нокат од орла крсташа и кита б., излечиће се ма како да је и ма колико да је дуго болестан (СЕ3, 19, 390). Б.
довршио чланак: из књиге коју је сам уредио (СЕЗ, 50, 1934, ИВ, 52) није унео веровање (записано у Конавлима) да је »кита палме« (заједно са благословљеном пшеницом) утук против подземних демона (који »у глухо доба ноћи« — у облику »црних
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту је, ту је оно што ми срце мами, С чега ноћу бдијем до у освит сами, — Ту је оно благо, љепота Мостара, Ту је кита смиља, ту је злато Мара!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је код нас, између осталих, опис цуре Љепосаве: Чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа
Повикаше кићени чауши: „Спремајте се, кићени сватови, вријеме је двору путовати!“ Спремише се кита и сватови, поведоше Роксанду ђевојку.
У руку јој два кондира златна, оба златна, ал' обадва празна; под пазуом клобук свиле беле; за клобуком бела кита перја: у дну перје сребром заливено, а по среди златом преплетено, и по вр'у бисером кићено.
Загорју, украј мора сиња, у онога Вида Маричића; чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа
Није шала, онака ђевојка! Није шала, онаки дарови! Подиже се кита и сватови, развише се свилени барјаци, засвираше свирке свакојаке, ударише јасни таламбаси, зачуше се сватске
тихом сунцу прољетноме; очи су јој два драга камена, а обрве морске пијавице, трепавице крила ластавице, руса коса кита ибришима; уста су јој кутија шећера, б’јели зуби два низа бисера; руке су јој крила лабудова; б’јеле дојке два сива
— друмски разбојник (у Турака хајдук на коњу) кириџија — онај који на коњима или на колима преноси робу за новац кита и сватови — кићени сватови кићени дарови — извезени дарови од платна или свиле кићени сватови — окићени, накићени
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа. На њему све свечано. Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само, изгледа мало неиспаван.