Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њени је љубавници посипају мирисима из Јафе, и ките перјем из Брусе, и вешају јој ђердане из Самаре, и заливају је вином са Кипра.
Африка
“ Оне припадају елити покрштених црнаца који читају пропагандистичке брошуре, те се радосно и раскошно ките бљештавим речима без смисла, као крупним бисерним ђерданима од морске пене.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Да им дају заставе, да их ките перјем и да их пребројавају, живе и мртве, као коње и фишеке. Да измећу њиховог тумарања по ратиштима и живота оних на
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Ресави се, поред погаче, соли и пића ставе и три ките цвећа, а поред детета целе ноћи „дежура“ бабица.¹³⁹ Уколико су суђенице задовољније овим дочеком, утолико ће бити
Те вечери млад свег пије, пева, шали се, а после вечере девојке ките „перјанице“ за сватове. Тада момци певају свом „пајташу“, ђувегији „песму растанка“ од момачког живота.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
30. „Ала среће страовите, Па не могу, ох, помоћи!“ Са се дере златне ките, У образ и баца злоћи: „Нај то теби, вражи коте! А доћи ће ђаво по те!“ 31.
Де из двора шеће свога, Право иде на 'но место Де га виде тако често, На крај стене стрмените, Два растића коју ките, А под њима од камена Стоји клупа начињена. Ваља стрмен под њом море.
Ноћ је свуда, по гори је тавно, Али буре нестало је давно, Облачићи ка својима ите, А небеса звездама се ките; Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема јој
мисли да је шала, Баш у главу Турчин Србу згађа, Згађа добро, но лоше погађа: Опали му ту дивну кићенку И просу му ките по зеленку, Ни ранице Србињ не допаде.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Метнула је „она“. — Ех?! — и нагох се јаче к њима. — Јес’, јес’! — повикаше оне, — знамо чак и какве су! Њене су ките везане црвеном врпцом и у свакој има по једна лала. — А ваше? — Е, ти то не треба да знаш. Него хајде пробуди тету.
После донесоше оно „ћупче“, покрише велом једну девојчицу и дадоше јој огледало, те поче вадити из „ћупчета“ ките. Тек што да почну, дође и „она“. Висока, пуна. Црна јој коса у дугим курјуцима пада низ леђа.
До зоре пију ракију, ките је и облажу новцем, своје жене бију и терају из куће ради ње.) Учас се све променило. А и у ваздуху као да струји нека
У угловима тавана висиле су ките, торбице, увезано у крпама семење од поврћа. Па чак и скупо семење, као од празилука, дувана.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Учи, драги мој, пак ћеш постигнути, у којој земљи ватају ките, гди су лави, слони, риси. Видићеш какви има вулкана на грбини брега; познаћеш југообртне земље; знаћеш гди је острово
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Путује млинар без бриге, страха, ките га велом сребрна праха немирне крупне звијезде. А кад у кланац, у шуму зађе, у мраку густом Ћоса се нађе, пред
Зеленим рухом ките се пути, а Ћоса иде, ништа не слути. Ишао Ћоса по мрклој тами читаве ноћи и није стао, и с празном торбом, у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али оне могу и сада наићи. Свукоше ме с коња. Народ ме грли, жене ките мога коња пешкирима, па и мени везују мараме око нараменица. Уведоше ме свечано у кафану.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Јунаци су у бадњаке, не могу доћи; Старе бабе масло варе, опржиће те; Невјестице кућу ките, окитиће те; Дјевојчице пјевачице, припјеваће те“. — “Пошљите ми малу дјецу да ме превезу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
развале царства јуначкога засја света Милошева правда, окруни се слава вјековјечно Милошева оба побратима и лијепе ките Југовићах. Српској капи свуд име погибе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Женске су имале само да се што лепше носе, ките, и да знају што више страних јела да готове, и што теже, заплетеније везове да везу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Чим он стиже на небо, служитељи његови просуше бијеле ките на земљу. „То бива угод, некад пред доласком а некад по одласку његову“, рећи ћете.
се листак по стаблима; побрђем, бијели цвијет окитио грање, па чак и по планинама, четињаста гора труњаше увехле ките да их замијени свјежима. Али се ршум дизаше на махове, јер зимњи здухачи непопуштаху лако прољетнијема.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Обучен је што смјешније, понајвише у какво старо одијело, и припаше какву стару кустуру (сабљу), и мјесто ките, на сабљу објеси малу чутурицу медене ракије. За клобук добије замашну перјаницу пиетлова перја.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките. — Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја.
обале и једне и друге Мораве, стешњен врзинама, провлачи се кроз пола и шумарице, у јесен крупна роса, чавке и врапци ките трње и дрвеће, пут се пропиње кроз ретка села и ређе буљуке дућана и механа, пут недељама траје до Земуна, месецима до
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и стадоше махати лично баш Јаћиму Меденици својим пуначким и руменим чехословачким рукама, у којима неке ношаху ките липовога цвета, а неке опет полутке од лимунова, предострожно припремљене за усисавања противу опасне јулске сунчанице.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
из саопштења прелази у специфично кићење, кад се речи уланчавају по гласовној сродности, па се писма не пишу, него се ките; из умиљатог језичког додворавања промеће се у љутито одсецање итд.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Набавио себи мартинку, наоружао село и крај и кликнуо све на отпор. Купио себи коња добра, ударио му ките и ресе, исправио се и осилио. Од невоље, не из некога пустога јунаштва... Па се отпочело.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Оне припадају елити покрштених црнаца који читају пропагандистичке брошуре, те се радосно и раскошно ките бљештавим речима без смисла, као крупним бисерним ђерданима од морске пене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Већ смо заборавили како то изгледа кад маршујемо кроз варош и ките нас цвећем јада се Брана „Махер“. — Како?... Зар ниси видео господина капетана, пре неколико вечери? — вели Пера.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Цветај, дични пољски цвете, и украси пролетије, Да се с тобом срећни ките. ако за ме и није. Ја се тешим с поточићи у које ми сузе капљу, Вас дан с њима уздишући, много крати и ноћу.
Цветај, дични пољски цвете, И украси пролеће, Да се сретни с тобом ките, Ако за ме и није. Ја се тешим с поточићи Ки ми сузе примају, Вавек с њима уздишући, Који бреге харају.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Колутаве очи светле, никад сите, А увела уста гризу тела врућа... ''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака!
(1917) НЕРАНЏИН ЦВЕТ О, неранџин цвете мирисни и бели, И ми смо женици стигли из далека. Царске твоје ките судба нам додели, Јер невеста жудно на жалу нас чека. О, неранџин цвете, окити нам чела!
И док моју главу свеже руже ките, За те, одевену у подсмех и рите, То болно сазнање осмех неба биће. (1917) XXXВИИИ Опроштај ће доћи и за те, но
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
изеђу два завежљаја у којима има б. л. (Беговић, 120). У околини Ђевђелије на Велики четвртак 6. л. ките лесе са свиленим бубама (»да их не урекну«, СЕЗ, 40, 58). Њиме се опасује ведрица о Ђурђевдану (СЕЗ, 14, 63).
тако и суд са водицом за знамење (СЕЗ, 16, 167) и са богојављенском водицом (ЖСС, 1799; СЕЗ, 40, 1927, 25); њиме се ките и домаће и црквене иконе (в. нпр. Браство, 9—10, 442).
Упор. такву ракију о задушницама!) о свадби (іб., 168). Исто тако, б. се ките или боду жртвени колачи о свадби (іб., 159), задушницама (іб.
, 41); о Духовима ките се крстови по гробовима (ГЕМ, 7, 1932, 74, околина Велеса); и иначе њиме се ките гробови (Браство, 9—10, 442).
, 41); о Духовима ките се крстови по гробовима (ГЕМ, 7, 1932, 74, околина Велеса); и иначе њиме се ките гробови (Браство, 9—10, 442). О задушницама меће се у реку, за мртвога (СЕЗ, 19, 254; упор. и б.
— Б. је такође цвет који изазива или одржава љубав и то је један од разлога што се девојке и младе жене њиме ките и носе га уза се (упор.
меће се он у дечје колевке (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 293; 388), нарочито о Ђурђевдану (ЗНЖОЈС, 22, 311) а на Бадњи дан њиме се ките врата и прозори на кући (ЗНЖОЈС, 1, 212).
У Херцеговини и Приморју ките бршљаном бадњаке (ГЗМ, 6, 1894, 379; Сцхнееwеіѕ, 19 — као у Рисну ловориком, Вук, Рјечи., ѕ. в.
Девојке мећу б. у ђурђевданске венце (СЕЗ, 19, 53). Њиме се ките сватови (СЕЗ, 16, 204; 19, 143; ЗНЖОЈС, 11, 114; 117). У Херцеговини се понегде о Божићу ките куће б. (ЗНЖОЈС, 6, 302).
Њиме се ките сватови (СЕЗ, 16, 204; 19, 143; ЗНЖОЈС, 11, 114; 117). У Херцеговини се понегде о Божићу ките куће б. (ЗНЖОЈС, 6, 302). На Цвети носи се б. у цркву на благослов, па се после да стоци да га поједе (ЗНЖОЈС, 18, 73).
На Спасовдан, у Црној Гори, прекрштају свако жито зеленом буковом граном (ако нема лескове), и ките буковим гранама тор и кућу (СЕЗ, 17, 181; у околини Ниша на Ђурђевдан пре сванућа доноси се у кућу б.
В. и Шулек и ЗНЖОЈС, 14, 77. Биљка са спасоносном магичном снагом. Њоме се ките додоле (СЕЗ, 17, 183; Караџић, 3, 1901, 203 ид), и њене гранчице потапају у воду, па кад уђу у кућу, прскају њима
Ћипико, Иво - Пауци
Јовица— тако су газду тада звали и многи се тога свају у уским гаћама на каиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све слави пролећа дан. И мрачни ките се лузи, И ветрић шумори немо и живот поздравља млад Подмлађен зове нас свет, са песмом кликнимо друзи: Да живи над!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Њихово је цвеће тамо код њих. Деца га узела. ТАШАНА одлази и враћа се водећи два дечка који носе ките цвећа. Ташана их доводи до корпи. ТАШАНА (показујући деци где ће цвеће метнути): Ту, метните ту.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И место аплауза и ките цвећа, што је сопранисткињу очекивало на концерту, композиторова је жена, на главној проби, разбила о њену главу нов
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Око икона ките сувог босиљака од шкропења светом, крштеном водом, и венчићи од духовских црквених трава. Под је застрт великим
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
и башту комшије Муктара, И исти капиџик, и пчелињак цео; Под орахом, где је неко на пањ сео, Јоште чесма прска ките ђулбехара.
Киту ми чемпреса пружаш, Реч једну шапћеш ми ти'о. Пренем се, ките нема, Нит' памтим твој шапат мио. 57 Ноћ хуји, дажда лева, Јесењи ветар веје; Где је сад моје сиротно, Плашљиво
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
плаветну, а поврх свега куповни гуњ; на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којијех су свилене ките висиле с једне стране низ прси, и које је осим њих слабо ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који
Равијојлу, чистим ћу те сребром потковати, чистим сребром и жеженим златом; покрићу те свилом до колена, од колена ките до копита; гриву ћу ти измешати златом, а поткитит ситнијем бисером.
барјак поклопио, побратиме, до коња алата; на барјаку од злата јабука, из јабуке од злата крстови, од крстова златне ките висе, те куцкају Бошка по плећима.
За њим Ива напусти дората; колико се дорат уморио, брзо дорат вранца састигао, на сали му главу наслонио, аги кида ките на појасу. Ал’ беседи ага од Рибника: „Боже мили, гди ћу погинути!
му поклонио вранца, врана коња, брате, без биљеге, а на вранцу чултан до кољена: чисти скерлет златом извезени, златне ките бију по копитим’; бојно седло од шимшир-дрвета, шимшир-седло сребром оковано, на облучју камен сија драги, о облучју
калпак, седам челенака; па оседла коња дебелога, оседла га седлом сребрнијем, па га покри чохом до кољена, од кољена ките до копита, пригрну га суром међедином, заузда га ђемом од челика, о врату му бисер објесила, ситан бисер и камење
оружје у злато облито, у рукама пушке једнолике — једног арча, од дванаест драма; на глави им капе кадифлије, златне ките бију по појасу. Јадној мајци, сви ти су једнаци!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕСОТРИСОВА ЗАПРЕГА Господа овосветска када коју тафру своју проводе, ките свој окрут, коње, хинтове, себе са сребром, златом и с драгим камењем.