Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Данас мало која да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена!
Затурио се мало у столицу, па пустио глас, а диже обрве, и везе и кити све лешпе и лешпе, на задовољство и дивљење домаћина, који га од времена на време ободраваше реч’ма; »А, то, то!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Почетак ускршњег поста. Цвет љубичице, дика мирисног пролећа! Алка бере љубичице, кити се крином њеним и уздише. Како јој лепо стоји тај плави крин на прсима спрам белог лица: парче неба спрам беле зорњаче.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА (погледи у Мишића): Кад би била Јуца луда. ЈАЊА: Луда? Ко ради, онај луд? Ко си кити, паметно? О, проклето немарљиво свет, мораш да пропадниш!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Прошла су времена Монастерлије, вицедуктора! Петар, који је имао обичај да целу фамилију кити надимцима, а који се шалио, и за време битака, запита Трифуна: а да ли је чуо да ће Енгелсхофен одбити да изда пашпорт
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Беговић, 1986, с. 62) — Дај, Боже, брат се домаћин синовима хранио, с унуцима китио и дичио, као што се кити и дичи Ђурђевдан листом и зеленом травом, а Спасовдан свијетом и сваким божјим благодетом!
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ За оцем благослови је и мати тако исто, ако је плач не омете!... Шеста је здравица за совру и дружину, а њу, кити њихов стари сват, па повикне: „Ха, на ноге, на путовање!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити, све се злату спрема, Али зашто њега јоште нема?
Спавај, брате, ту санак слађани, Кити, цвеће, гроб њему лађани, Та све му је можда овог света Уграбила ова рака клета, Та од свију његови милина Сада
Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета, мири, сву ливаду кити, Како мора још изнутра бити! Ваљда мед се по земљици лије, Јер кошница не мож' га да скрије.
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — И зорица небо кити, А наш путник даље ити, Весео је, певат стаде, Што учини, и не знаде: Не зна да је мому, јао, Синоћ у гроб
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Гледам живу, тесну улицу, ограђену високим зидовима, с великим капијама и разгранатим дрвећем, које се пружа, те је кити зеленилом. Слушам вику другова, где ме зову да идемо на реку и сечемо зелене врбе.
Заповеда Циганину да му га донесе. Циганин донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина. — Свирај... Не знаш ти, али ипак свирај... Де, ону... „Подухнуше“.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” И окупи косу војну, ножицама по њој кројну, стаде сећи прам по прам; па подиже руковетак, њим ће свој да кити клетак, своје среће мали храм; и већ узе ређат бреме од љубави преголеме по свом телу и оделу, по покућству женску
бреме од љубави преголеме по свом телу и оделу, по покућству женску целу, стриз по стризак, низ по низак; сад баш кипа кити мала што казује бога Бала, Филишћану знак побожја: — паде слика са подножја; делила се грозом стресе, обазре се, у
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Аспида није, али није ни смрдљивица. Увек чисто и пристојно обучена, али се не кити као гдикоје лутке. Ко такову жену има, може казати да има добру жену.
МАКСИМ: Каква је то луда пресуда? СВЕТОЗАР: Четврто: ни она није добра жена, која непрестано гледа да се кити, да се бели, да обрве навлачи, косу врани и облачи по дванаест сукања, само да лепша изгледа.
Ето, која је мека, не ваља, која је љута, не ваља; која троши, не ваља; која штеди, не ваља; која се кити, не ваља, која се не кити, не ваља. А тако и јесте. СВЕТОЗАР: Али ако среду држи?
је мека, не ваља, која је љута, не ваља; која троши, не ваља; која штеди, не ваља; која се кити, не ваља, која се не кити, не ваља. А тако и јесте. СВЕТОЗАР: Али ако среду држи? МАКСИМ: Каква је у среду, таква је и у четвртак.
(Затрпава новце.) Све је на свету превара и опсена. Жена се споља кити, да ругобе узнутра покрије. Ко не уме паметно говорити, говори млого.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зрнима грожђа небо се кити. Дишите са мном - бићете сити. Творчева школа лако се учи. Прост је алфабет: Слово је једно, срезано, слито -
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сав од оштрих запажања и финих нити, Извештај се са лица места кити: „То што сам видела насред пијаце У варошици званој Уб, или Блаце, Учинило је да ми се преврне дроб!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
се чини да је било боље, Нама се чини да ће боље бити; А мртво лежи нашег рада поље; Садашњост тупа немаром се кити, И копни полет надања и воље.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Колена су јаче заклецала, руке су трнуле од кајања: зашто није ушао у кућу што се кити неродним дрвећем и рекао „дајте ми да видим децу: моји су то унучићи“? Да их погледа, помилује и изиђе.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Цела младост и година моја свака, Мада оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики одмор спрема црна рака.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: С грофицама, с бароницама, ма шере, то је ваше право друштво. ФЕМА: Алабунар, али видите да се сад свака шуша кити. Шта ће бити да се с којом у незнању помешам или да се јошт пољубим? Нисам ја од они што на мој карактер не шазим.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па још уз то српско срце, Чим се злато моје кити, Чврста вера, којом-но ће Небо увек небо бити. XXИВ Љуби мене, љубованко, Нећеш се кајати, Јер ће моја силна
ХХХІХ Накићени твоји свати, Тебе кити твоја мати, — А шта ће ти војно дати? Просуо бих песме своје, Што ми срце сада поје, У недарце твоје.
“ Следише се росне капи Да се с њима ружа кити. То последње сузе беху, — Престало је срце бити. ЛXВИІИ Промисли се, — нису ране Само теби дане; На свету је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Птици по гори утренујут с пјеснми, В дубравах звјери с превелики слонми, Риби и кити в глубинах морских Ден ошчушчајут.
Опет ружа у градини цвета! Опет каранфил Кити девојке кипећа прса љубвом, Стидљивожељно погледа на млада и лепа јунака, Да га недрам’ грли, у којима весело Срце
марта 1855. Твоје се друге купе, Ој, лепа дево ти, Рузмарин цвеће сваку Кити зелени. Под венцем и ти, млада, Дочека данас све, Али не као нева Свате кићене. А сваки сузе рони.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ВАСКРС Свуд јесен мрка разапела нити, Камење плаче и прозебле гране, А Покољење Суза болом кити Гробове своје још непокајане.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Божиковина, божје дрвце (Шулек). Б. се, у Самобору (Хрватска), доноси на Бадњи дан и кити јабукама, орасима, лешницима, као што се То иначе ради са јелком или омориком (ЗНЖОЈС, 18, 57 ид). Б.
за уво меће жена која меси колач на Велику суботу (іб., 44). Б. се кити домаћин кад уђе у кућу и честита Божић (іб., 76); полаженик (СЕЗ, 32, 1925, 369); о свадби девер (СЕЗ, 19, 155); на
Апотропајски циљ свакако има и обичај да се кладенац кити б. о Божићу (СЕЗ, 17, 107; Караџић, 3, 1901, 65), и о слави (СЕЗ, 14, 1909, 196); исто тако и суд са водицом за
не може се ни извршити. Као апотропајон б. има значајну улогу у теургичним радњама при жртви и молитиви. Босиљком се кити глава ускршње печенице (СЕ3, 19, 45), и овна који се коље приликом измирења момкове и девојачке куће (када се десила
(СЕЗ, 7, 75; 19, 241; Браство, 9—10, 442). Њиме се кити софра о задушној суботи (СЕЗ, 19, 29); кади се мртвачка жртва приликом »пуштања воде« о Великом четвртку (іб.
У Херцеговини прича се етиолошка скаска о постанку обичаја да се на Божић кити кућа б. Кад је Ирод наредио покољ деце, онда су Јевреји, идући из куће у кућу, метнули бршљанову грану на сваку кућу
И онда је на кући у којој је био Исус изненада изникао б., и тако је Исус спасен, а нама остао обичај да се о Божићу кити кућа б. (ЗНЖОЈС, 6, 302).
На Божић ујутру окити се к. кладенац или бунар са кога се вода доноси (Караџић, 3, 1901, 65). Њиме се кити глава печенице о Ускрсу (СЕЗ, 19, 45), и приликом свадбеног мирења (іб.
Њиме се кити глава печенице о Ускрсу (СЕЗ, 19, 45), и приликом свадбеног мирења (іб., 139); о свадби њиме се кити бардак с ракијом (іб., 168). К.
Србобран, 1896, 190). К. се о Ђурђевдану кити и ведрица (СЕЗ, 32, 109). Људи се о Ђурђевдану ките и међусобно ударају к.
платна. О Божићу полаженик се кити са три л. повесма (СЕЗ, 32, 1925, 369). у Славонији посипају га л. семеном (ЗНЖОЈС, 19, 159). Скувано л.
М. гранчице благосиљају се о Цветима у цркви; њима се после кити чељад, ките се куће (ЗНЖОЈС, 10, 44; 20, 44); носе се у купусиште, »па купус неће јести црв« (ЗНЖОЈС, 9, 129); на
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Гле, већ је свенô венац мој, Што кити моје власи, И тужно сипа мирис свој, И гордо чело краси. О, још се сећам на тај дан, Кад ми је венац дала, Па први
Мала једна тица живи од старина, од вајкада. Она пева целе ноћи, она пева целог дана, Не плаши се од кобаца, кити бежи од сељана. о тој лепој малој Тици причају се чудне бајке: То душа мале кћери над гробницом миле мајке.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сетите се свагда поред ове приче: Посејано добро макар када ниче. СИРОЧЕ ЂУРА ЈАКШИЋ Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке своје, Горо чарна, горо мила!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Знам како сте једна другој у аманет оставиле: да, која надживи, ону другу, мртву, облачи, спрема и кити. ТАШАНА (застиђено): А, то су наша женска посла. Знаш, ми жене, и кад умремо, хоћемо да смо лепе. Али то је друго.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Нека је он само овде, код куће, а то!... ВАСКА Јест. А Коштану може да кити. СТАНА Опет ти, Васка... Ама није! ВАСКА Па, за Бога, како да није? Ето, сам мој отац то каже. Сам он прича.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
изведоше, око воде клупе поградише, посадише ружу с обје стране: ко ј’ уморан, нека се одмара; ко је млађан, нек се кити цв’јећем; ко је жедан, нека воду пије за душицу лијепе ђевојке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То, што је год полепше и красније добро, ка звездни састатак хубав на небу, тако и земља с цвећем се кити! Сад водени таласи с брегови се мире, Сунце облак толико надуго не заслања, ветрови се ташкају; земља са садови,
И тадар већ и брез изма је обљуби. Чудна тога посла, где сам младожења цифра и кити невесту, те јој омива лице, да се што скрнаво или краставо не види на њој, и груботу скида с ње те је помлађује.