Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вериге су златне биле, ил' подобне злату, Кљученица и преручи — све чест своме млату; Роговље је све китило изрјадно камење, По странами увајаних образа знамење; Једним словом, к'о у чем' се свете мошти хране.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ча си чинија досад? — упита слугу. — Китило је, — одговори он. — А јеси ли ча напртија? — Ништа! — Ни мало дрв'? — Мокра су ... — Добро, — рече господар.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то, није могао снаћи и разабрати.