Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
било ми је донекле и драго што су ме, макар и забуном, умешали у зечја посла; а с друге стране, не волим да се китим туђим перјем, поготово кад је перје офуцано. Морао сам се оградити, како се то онда говорило.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Турским главам' гору китим, О ајдучке дивне среће! Турским шарам поноситим Китим српско своје плеће: Турска пушка Туре била, Турско благо
Турским главам' гору китим, О ајдучке дивне среће! Турским шарам поноситим Китим српско своје плеће: Турска пушка Туре била, Турско благо задобила.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Зато и певам то лето нејасних богова пуно, Метафорама га китим и позлату му стављам Од истањених речи. А болесно је лето, И болесно је море и ваздух што га дишем, Бушан је плашт
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Изванредно!“ „Румфорд је умро 1814 године. Посећујем често његов гроб и китим га цвећем. Како би ми драго било када бих могла да посећујем гроб мога првог мужа; китим га цвећем и росим сузама!
Посећујем често његов гроб и китим га цвећем. Како би ми драго било када бих могла да посећујем гроб мога првог мужа; китим га цвећем и росим сузама!“ „Али његов лик носите у своме срцу“. „Догод сам жива!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
као остарели Казанова, не будем више у стању да стварно штогод доживим, него будем морао да освежавам, подгрејавам и китим старе успомене. Ја, уосталом, претпостављам да Ви под оном речју разумете мој предживот научника.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Турским главам' гору китим, О ајдучке дивне среће! Туским шарам' поноситим Китим Српско своје плеће: Турска пушка Туре била Турско благо задобила.
Турским главам' гору китим, О ајдучке дивне среће! Туским шарам' поноситим Китим Српско своје плеће: Турска пушка Туре била Турско благо задобила.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сам свекар ти, хаџи Стеван, први ме је он све научио. Он ме је гонио да се добро храним, да се лепо носим И китим. Не за мене већ за њега. И ако, не жалим! Не жалим што ме је љубио. Јер да њега није било, шта би сада било од мене?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Ја му тако гроб китим: понесем котарицу жита и проспем да се тице хране... Буде и смешно. Гробар — пет кућа је назид'о за пет синова, али му