Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Орестија, који је ванредно певао и китио и дизао обрве при појању чак и на теме, радо се прими тога, а Аркадија полети к’о без душе поп-Спириној кући, која
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Беговић, 1986, с. 62) — Дај, Боже, брат се домаћин синовима хранио, с унуцима китио и дичио, као што се кити и дичи Ђурђевдан листом и зеленом травом, а Спасовдан свијетом и сваким божјим благодетом!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ти си брат Радојев; мио си ми с њега, а да не с тебе!“ Овај се насмија, примивши у шалу то, па стаде наздрављати. Китио је и развео, ја мним, по сата. У наздравици је поменуо старо пријатељство и напоменуо како ће се и даље уздржати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дичио се с твојим породом као Даница на ведру небу, и китио славом и поносом као гора с Ђурђевданом, а перивој с ружом и босиљем, дабогда!
Да бог да и милост божија, те се браћом хвалио, а синовима и хвалио и ранио; унуцима и омлатцима дичио и китио како Ђурђев дан Спасовијем даном, Спасов дан миром и бехаром и сваким од бога послатим даром.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
који већ мишљаху да га смеју поново напасти, опљачкали га до голе коже и претставили свету као човека који се китио туђим перјем, осетише на својој кожи да малаксали лав има још увек оштре зубе и снажне шапе.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА (показује кроз прозор на бедеме): Још ово гробље — тврде бедеме — Онаки цветак није китио Кô што је дивна глава његова! Само погледај!...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ШУЛОВИЋ: Ти, господару? И ти си смео мене питати, Мене — сведока дела безбројних Којимано је старост китио Тај седи витез? Је л’ заслужио Да га у тебе моли госпођа?... О, господару!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Нарочито је к. позната као утук против грома. Као што се Тиберије, кад загрми, китио ловором (»qуод фулміне аффларі негетур ід генуѕ фрондіѕ« ‹»јер у ту врсту била не бије гром«›, Суетон. Тибер.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ближио се дан Велике Светковине. Је ли потребно знати шта се светкује? Славља су славља! Китио се дворац, украшавале улице. Чак су и презрене звезде биле позване да увеличају славље.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А што он да је? Е, кад он не би био, онда ко би њој по три пара хаљина кројио и не дукатима већ дублама је китио? СТАНА (уплашено, да ко не чује): Ћути, Васка, ћути! Знаш добро какав је отац, па још нека и за то чује...