Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И моја сестра то исто учини, а после диже и мене и Ђокицу, те и ми целивасмо. Онда мати узе суху киту босиока што је стајала за иконом, и стакленце с богојављенском водицом што је висило под иконом, покваси оном водом
Црњански, Милош - Сеобе 1
Под левим раменом беше натакла киту цвећа. Врат јој је био сав наборан, а на левој страни разголићених груди, видела јој се дуга, модра, танка, кривудава
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
неко из куће (најчешће муж) узме у десну руку суд (боцу или земљану тестију), напуни га водом, обавезно стави у грлић киту босиљка, па однесе попу да свети водицу. Он тада каже: „Нашло се дјетенце...
Она се обично приређује празником, недељом или о слави (искључиво по мраку). Повојничари доносе киту цвећа завезану црвеним концем, погачу и главицу црног лука. За дете се доноси: капица, платно за кошуљицу и чарапице.
² У Лици, када дечак од четрнаест година почне носити ћемер, киту на капи, преплетене опанке и лепшу одећу, тада се броји и у младиће.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О Хајкуна, ружа тек развита, Па у киту са љиљаном свита, Тако ти је румена и бела, Ко је виде, срце му понела. Ама слабо очију бејаше Што дивоту ову
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Чету, праву чету, јакако, мој рођо, само да ми је одакле намакнути једну киту старих личких ноћника и делија. Осокољен, Сава пријатељски протрља свој чекињаст образ о свечево лице и смекшано
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ох дођи, дођи и јави ми се!“ ... Девојчица, покривена велом, завуче руку у ћупче, промеша и извади једну киту. Све се нагнуше да виде чија је. Запламтелих образа, погнуте главе, пружи једну руку и узе киту. — А чекај...!
Све се нагнуше да виде чија је. Запламтелих образа, погнуте главе, пружи једну руку и узе киту. — А чекај...! — повиче једна старија жена и поче је пецкати: — То ли ти свако вече, кад се враћаш с њиве кући,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18. Божић, Божић бата На обоја врата, Носи киту злата, Да позлати врата И обоја побоја. 19. Грану сунце иза брда, Весело, весело!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Године 1893. нађени су такви остаци у једноме киту, уловљеном у близини Азорских острва. Прву значком обележену јегуљу, од оних што из северних крајева Европе хитају ка
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
О њима се у опште мала брига водила. На Павлов дан, тога љета, дјеца криомице савише по киту цвијећа, па пођоше раније но обично к учитељу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„шупље“ коло, у чијој средини отпочне да игра лаким потскоцима вешта и спретна играчица, која у десној руци држи киту каранфила.
чупаву по којој су били испришивани којекаки репови, а највише лисичји, на лицу образину, а у руци зелену гранчицу или киту цвијећа.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
84. Подиже се петељева војска, те ми оћера по леду говеда, кад ми бјеше у киту вшеница. 85. Подигле се рогољаче, сусрете и рендесило, оћаше и рендесати, неда бендеш ни гледати. 86.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Потом, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвећа, а проклети сотона просуја отров!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И као киту босиока смерна Што с побожношћу меће за икону Душа побожна, одана, и верна, Пред сликом твојом падох на колена, Од
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад сам у дјетињству читао причу о задријемалом киту на морској површини на чијем су хрпту бродоломци наложили ватру да се огрију, замишљао сам се о размјерима смрти у тој
Умрла је поткрај прољећа. На груди сам јој положио медаљон с мајчином сликом и киту мокрих ружа. Испратиле су је и жене из мјеста. Покопали смо је у рано поподне.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Доћи ће да захите студене воде накићене гледанице и бациће киту тек ишчупана босиљка на своје срећне изабранике. Јер тако потурчени Горани чувају старе обичаје, каогод и стару ношњу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ништа не хтеде рећи, и ништа учинити млада, Разма да мене боли, разма упркос мени. Веза киту од цвећа и даде, намењену мени, На очи моје другој, само да мене пече.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 И киту кад набере, плаветли врвцом је веже, помирише је снена и намени је мени. У тиху собицу моју ђурђевак унесе неко.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад иду у цркву, и данас носе киту б. (»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в. и ГЕМ, 5, 1930, 40), што је свакако староверски обичај, упор. нпр. Сопх.
Ако млада жели да има деце, треба, кад иде на венчање, да у недрима понесе киту б. (СЕЗ, 19, 84; 151); б. који је са младенцима био на венчању, ушива се после у јастук (ЖСС, 216).
(Софрић, 34); »овца разблудница« била је једном код Бога на вечери, и ту јој је Бог дао златну јабуку, а Богородица киту б. (у песме, БВ, 17, 1902, 14). Свети Аранђео вади душе праведника б. (упор. и пословицу: »Душа му на б. мирише.
Кад је Богородица хтела да окуми светог Јована, она је узела киту и. ц., и отишла светом Јовану, поклонила му се »кротко и смерно«, и замолила га да прими кумство (Врчевић, Помање, 44
КОВИЉЕ Пфріеменграѕ (ѕтіпа пенната). Ковиље (мадона; стара баба, Шулек). У Невесињу вежу за прут киту к. и забоду у лесу од тора, и онда вук неће моћи у тор (ГЗМ, 6, 1894, 373). КОНОПЉА Ханф (цаннабіѕ ѕатіва).
корен (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 191). У народним песмама спомиње се како невеста доноси своме мужу киту милодуха, да би се миловали (Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118. Етимолошка магија!). С.
А да му оне опросте, треба да начини киту од босиљка и цвећа и да изнесе растворена меда или шећера па да помоћу те ките од цвећа прска слатки раствор по оном
Мак. У народној песми (Вук, Пјесме, 1, 534), у клетви: »Трећу киту мака бијелога — Да се смакне с овога свијета!« (етимолошка магија). Маслина.
У Оребићима, неколико дана после зарука, свекрва, уз остале дарове, носи својој будућој снаси прстен нанизан на киту маслине, који јој, кад преступи њен праг, натакне на прст љубећи је и говорећи јој: »Било ти срићно и берићетно!
283), а на дан свадбе (која је увек у недељу као и другде), кад мајка отвори врата и изведе девојку, »дивер јој пружа киту маслине« (ибід., 285). Нана и коњски босиљак. К. б.
Ћипико, Иво - Пауци
Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. Затече је у кући. Држала је у руци киту подзимна цвијећа. Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ти болно гледаш на ме И сетно машеш главом; И капље бисерних суза У оку сину ти плавом. Киту ми чемпреса пружаш, Реч једну шапћеш ми ти'о. Пренем се, ките нема, Нит' памтим твој шапат мио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сједе Арап свадбу уговарат: „До петнаест бијелијех дана, док отидем у приморје равно и сакупим киту и сватове“. Пак посједе танку бедевију и отиде у приморје равно да он купи кићене сватове.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— рече женица и предаде му киту белих хризантема — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — зимске руже су
Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа. — Ех, — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже.
— Ево ти овој! — рече Мане. — Зима иде, — сас зимске руже да се закитиш! — рече и даде јој ону киту хризантема. — Тој ти је последње од мен’, Ајшо, за игре што ми играше, за песне што ми појеше... за спомињување...