Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Стане! рече он, али како је изговорио то само име, више је исказао него да га бјеше обасуо хрпом китњастијех речи. Гласом је одао надање, вапај, занос. „Стане! понови, треснувши јој лагано рукама. Њу трнци прођоше.