Употреба речи кихну у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сунце (и оно, гле!) повирје иза брда, те млазну својим зрацима конту у очи. Старац кихну једном, другом и трећом; затијем накашља се толико пута, па најзад: „Чујте ви доље, под бедемом! Запов...

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

док, у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну. Стипан је на чуду био да маломе све разјасни. — Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Баба кихну, а из уста јој излеће прстен. Хроми шчепа брже-боље прстен, а она два друга хромога, те умакоше прије него се је баба

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Полетје облак прашине на све стране као да је бомба пала. — Ето, сад ћу добити батине! Учитељ кихну од силне прашине и ухвати се за катедру од загрцнутог смијеха. — Ха-ха-хааа!

Повуче дубоко ваздух, а са њим и мрава у нос и двапут громко кихну: — Аћхи! Аћхи! — Жив! Жив! — повикаше и Луња и Јованче па на силу преврнуше Стрица на леђа, иако се он, крадом и

— Ево га мрда носом! И гледа, гледа! — весело викну Луња. Стриц још једном кихну и видећи да је сад коначно пропао као „мртвац“зашкиљи на једно око и јекну: — Јооој, што ме мучите!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности