Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И ко га је измислио! Ознтрогере му швапске!... »Ђи! Шарга, Пирош! ’Ајде, момци! Дед’, кицоши моји! ’Ајд’ још мало у блато!« чује се глас Пере Тоцилова и пуцањ бича, и кола оставише чарду.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
19. Како дође тек година, Па већ знаде билијара, Зна валцера, да ј' милина, Зна по ваздан да тумара; Свуд кицоши дивни врве, Он претекâ већ и прве. 20.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Келнер донесе, али као од беде. А са другог стола момка Дунђерског шацују непрестано неки мађарони кицоши, и смишљају како да га заврну. То јест: Жарко чему да га зезну.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не кицоши се, додуше, као доктори и адвокати, носи чизме, и баш и блатаве чизме, али то и јесте знак да човек с муком зарађује,
Нова част већ ранијем академцу. Некако је одједаред избила код Мије потреба да се дотерује, да се кицоши, сасвим туђа потреба свој осталој деци која су још живела за игру и јурију.