Употреба речи кичицом у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

У трећој соби можеш познати По седој коси салик Баошев — Ту ћеш на сухој видет десници Исписан прстен вештом кичицом — Лазара светог поклон последњи — Тај прстен само једним додиром Отвара двора тајне сводове, — Онде се склони...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Завија ме тако и диже ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало старе комовице са кичицом... ЈЕРОТИЈЕ: Уха, 'ди си ти запео! Па онај ће, бре, да побегне док ти то све испричаш. Говори, брате, брже.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Санто, онај мали накит, лођа дел Консиљо, па и сама зграда Универзитета, све су то дела талијанске Ренесансе, украшена кичицом и длетом Ђота, Мантење, Веронеза, Тициана, Ломбарда, Сансовина и других, а пред самом црквом Антонија Падованског

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности