Јакшић, Ђура - ПРОЗА
1871. СИРОТА БАНАЋАНКА Три дана је како непрестано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити се ико огреја на умиљатоме осмеху провирујућег сунца.
прекоре гомилица голих синова ћуташе, баш као да је она крива; ил’ можда је мислила да су то сузе сиротињске, та бујна киша, и ти бесни таласи да је њихова клетва која ће потрести тврдо озидане дворове немилостивих зеленаша...
Она је горко јецала. Ја сам је, тешећи, помиловао по увеломе лицу, чекајући приповечицу сироте Банаћанке. Киша је падала пљуском, са високих стреја јурила је вода, а напољу по улицама пливали су пуни и празни сандуци порушених
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У казанима, код Текериша, у доба јесење, мркло и глуво, кувају се купус и киша, кува вашљиво војничко руво! Кувај то руво, пеглај, пали, искувавај га у чему знаш: градске бедеме руше маршали,
та гомила је цело лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи светкују победници и црви. 2.
з. А замисли бурдељ с фотељама од плиша пун бачених флаша конзерви и пива на прозору је нацртана киша у наручју дуге једна бреза плива и с мутним капима зноја у маховини под пазухом нежном мишицом заклонивши лице
МАЛЕ ДРЖАВЕ Пада киша на добоше Да закажете свима војводама под вашом командом и свима људма поповима и калуђерима да се сваки свои
сваке Мајстори мајсторије своје да оставе а земљоделци своје све работе да оставе и пољска дела и воденице Пада киша на добоше о да нам вреди из пушчане цеви цветом из топовске јабуком црвеном! о да нам вреди ђурђевком на мач!
о да нам вреди ђурђевком на мач! Пада киша на добоше ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ Љуто пред турском најездом, две војводе, два кнеза, Милоје Петровић Трнавац
ОКУПАЦИЈА УЖИЦА Капути се претворили у шињеле, шешири у шлемове, ципеле у чизме, ћирилица у латиницу. Киша се претворила у снег, јагњетина у коњетину.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш. Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара. Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.
»О, о!« учини Милун полугласно, »та ови су покор починили! Боме је ту падала пара као киша!« Већ се прилично одјутри.
— Хајде, хајде, путуј ти само! — повикаше они за њим. Утом се беше почело да облачи — спрема се киша. Пупавац окрете оном улицом те неколико пута — много пута прошета испред Савкине куће и тамо и амо и сваки пут погледа
Видиш, мора да им се хвалила, а знаду да ћу проћи!...« Киша поче јаче. Грмљавина и севање сустиже једно друго. Мојсило прође још једном, па опучи свом стану.
Није то добро...« Ту Пупавац ућута и загледа се,: мислећи нешто, у један угао собни... Киша пљушти како бог хоће, чује се где читави потоци теку улицом. »Хеј, хеј, двадесет пет!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. Већ се зајесенило. Ситна јесења киша сипила је... А у његове снахе Маре разболе се дете. То му је било најмлађе унуче, кућни разговор.
ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 1. ПАУК Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи... А помрчина као у паклу. По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова;
Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. — Ружно вријеме? — питаше Турчин. — Ружно. Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао. А помрчина као тесто. Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!..
— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. — А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље. Него ти овде седим с децом и разговарам. Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...
Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... И он угледа небо облачно, тамно... И као паде плаха киша и она му ороси лице... И капи се слеваху у грло његово...
Е, али ја хоћу да господујем! Има човек машице — што да прљи руке?!... Ето ти сад!... Сад бечи очи!... Киша отпоче. Крупне капи падоше и оросише му седу косу...
Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... Озебла сирочад поче плакати.
Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... Озебла сирочад поче плакати.
— Бог чини своје!... Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... — Не устај!... Не можеш ништа помоћи!... Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!... Лези!... Станку клону глава...
Сад већ не беше никога без крова и хране... Али ружно време дојади. Ситна киша и хладан ветар не престајаху... Ваздух тежак и пун влаге.
14. НАЈЕЗДА Сутрадан освану киша. Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне. Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен
Сутра... други дан, друга и новака! Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... 15.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ 98 ПОЉЕ 99 СВИТАЊЕ 100 СУША 101 ЋУК 102 ШУМА 103 МРАК 104 СУНЦЕ 105 КИША 106 ОМОРИНА 107 БОР 108 ВЕТАР 109 НОЋ 110 АПРИЛ 111 БУКВА 112 МРАВИ 113 НЕДЕЉА 114 ДУША И
Спрема се класје све да падне, И лишће пред ноге пању; Да земља данас жудно знадне За лепу смрт у сјању. КИША Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња, Као лампа без капи уља.
Ни дах да пусти шума не сме; Вече; зрак препун слепих миша; Жабокречина пуна песме... Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради...
“ ДУБРОВАЧКИ БАРОК Села је за стари бели пијанино, Док у врту споро пада мрак и киша. Камин осветљава гоблене и ино; Осећа се мирис ружа и слаткиша.
КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ Пријатељу Иви Ћипику 1. ЧОВЕК И ПАС С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алпијским путем изнад језера пео сам се те вечери на брег.
ЧОВЕК И ПАС С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алпијским путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је затим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну
А у прозоре, пред којим стоје редови црних чемпреса, бије јесења киша. Она бије понекад оним трагичним ритмом и леденим капљама као киша што пада по хладним мраморним плочама на гробљу, а
Она бије понекад оним трагичним ритмом и леденим капљама као киша што пада по хладним мраморним плочама на гробљу, а понекад узбуђено, радосно, страсно, као киша што бије у прозоре
и леденим капљама као киша што пада по хладним мраморним плочама на гробљу, а понекад узбуђено, радосно, страсно, као киша што бије у прозоре двоје заљубљених.
Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна; мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју,
Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша. А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мени више не требаш; иди па тражи где се може играти крајцара!” Турио Прока вес на очи, плаче као киша и моли. дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани!
Трговина забатаљена. Момак се један по један отпушта. Све иде као у несрећној кући, а новци се троше као киша. Почеше, богме, они његови пајташи долазити и нашој кући.
И најзад просуше се тихе, крупне сузе, као мајска киша. — Гле, гле ти њега! — рече Благоје. — Због таке ситнице плаче! Па шта мије то? Једна нога! Е, хеј! Све ће то опет...
Поп је већ давно био у градини и сваки час се враћа да види је ли Мара устала. Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те
Онда се спусти грозна киша. Из грдне гомиле жеравице, гдје је била школа, сукне још час пô пламен, а варнице полетјеше небу, али пљусак освајаше.
Поглед њен беше влажан, хладан као прва зимња киша која се неприметно хвата у лед. А тамо иза очију нешто безгранично шупље, где извесно нисам био више ја.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве
Осећа се човек под њим као војник под прокислим и мокрим шатором. Ситна киша сипи, сипи поваздан, од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и
киша сипи, сипи поваздан, од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле кокоши пред кућом и чавке на грању, и врапце чујеш под стрехом како џакују.
Сипи ситна киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака.
Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће
Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо
Та још мој покојни бáба (бог да му душу прости!) говорио ми је: »Синко Перо, говорио ми је он, кад киша пробије зору, пробиће и опаклију.« И то је баш тако к’о свето! Баш сам то добро утубио!
У њој је врхунац заплета, који се развијао у Ченеју и Темишвару. Опет подужи и досадан пут. Киша престала. Пера Тоцилов је потерао мало боље коње, који су се у чарди довољно одморили.
И зато Шаце и нема већ више од недељу дана да дође; иако је киша већ престала и мало се оцедило, а и чизмар му наглавио чизме, ипак га нема.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Доцније дозидана једна овећа, дугачка соба са дрвеном софром, у коју би, кад пада киша а парастос је, подушје некоме, имали где да се склоне и трпезу поставе. У клисарници становао је клисар и клисарица.
— Не дирај ме, мори! Пусти ме! Ох!... Сада, једнога дана сретох Љубу. Била киша. Блато на све стране. А нарочито из њива и башта одакле је он долазио. Он је долазио из Доно-Врање где је био сабор.
Онда, кад се не зна ни дан, ни ноћ, а увек, са свију страна само шушти и разлева се једноставна, силна киша. И то она јесенска, мутна, крупна киша.
И то она јесенска, мутна, крупна киша. Такве једне ноћи, кад се, сем те кише и густог мрака, ништа није видело закуцаше на нашу капију ноћни чувари.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Само да ми нога преће, части ми, волим ја да сам тамо него овако да смрдим“. А дани пролазе, па јесење киша прска у прозоре и ветар носи жуто лишће и савија гране све до земље, док Христић седи у топлој соби, излежава се и
Африка
Зато су Комое, Волта, Зазандра и Нигер текли провидни, као обасјана густа киша кроз азур; са свим својим рибама, кајманима, пирогама, чији се покрет видео као у стаклу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Цвет багремов био је те године дошао тако нагло да је те бедне куће од блата покрио као нека бела, мирисна киша од цветова.
У чудноватој игри сна, довољно је било да мало захлади у Бечу – јер је те ноћи била пала киша – па да сања горски ваздух планина своје Сервије. Тако се сан, који личи на смрт, игра са људима.
А он, кад се едва крмимо, на садашње мучно време, каже, не ваља. Да се опет руши. Чујеш ли ти мене? Киша кварила, ми подбочисмо, са комшијама, сохама. А он каже не может. Него на коноп. Да сиђемо на линију с друге стране.
А барјаци паша турских вили су се, избледели од киша, и ветрова, а не од крви. Исток, муслимански, није више имао војску, која може Дунав да прелази.
Приближујући се Будиму, Павла је пратила плаха, летња, киша, која је затим капала, дуго, са грања, са цвећа, са трава.
Будим је, истина, то лето, био весео, после летњих киша, сав у мирису липа и багрења. Расцијанска варош, која је у прошлим ратовима давала царству толику војску, пливала је и
Ако буде ћутала. Није јој рекао да јој убише мужа, док није легла. А после јој је била, и киша, и Сунце, и госпожа Трифунова, и деца, као нека магла. Чудила се шта је снађе. Трифун је луд.
Хтео је да му каже да се то, све, десило, као што киша иде у пролеће. Није осећао према мужу никакву мржњу. У његовој околини, много се официра, тако, спанђало, са туђим
Пси Божичеви лежали су уоколо, не скидајући поглед са Павла, тихо режећи. У башти је, међутим, почела да пада киша. Исакович никад дотле није седео за трпезом човека, чију је жену имао, и није се никад, ни надао, да ће и то у животу
Хусари Божичеви испратили су Исаковича до капиџика. Напољу је још увек грмело и севало, и киша је падала. – Могла је бити поноћ.
Муње су још биле честе и грмело је још, али је киша била при крају. Тишина је била глуха иначе, у вртовима дуж алеје куд је пролазио.
Јахао је укорак поред редова кола, која су се настављала и белела, својим, од киша опраним, арњевима. Са Трифуном су јахала два хусара.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ПЕТА ГЛАВА Тражење — Шта каже сом — Пуна кола пуних џакова — Двије киле проса за три царевине — Киша од ракије — Мудри оглас и проглас Ујутру, кад се добро разданило, чича Тришо пође низ ријеку да тражи свога мачка.
На томе столу, кроз дуги низ година, било је попијено толико ракије да би се од ње могла начинити једна добра киша за читаву државу, окретати чичин млин читав мјесец дана, и још би преостало таман толико да се окупа једна стара свиња
Она се грохотом тресе од силнога смијеха тако да с њезиних грана суну читава киша крушака и попут града сручи са на леђа Шарову.
Сви су били на смрт уплашени. — Откуд ти жив, бијели странче? — зачуди се сиви миш домаћин. — Па напољу пада читава киша од мачака. — Ја сам чувени Миш пророк — одговори бијели миш.
— Имам доброг пријатеља мачка Тошу, и док је год њега, не бојим се ни стотину мачјих киша. — Види, па ти би могао да будеш наш војвода! — досјети се нешто миш домаћин.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
срце Да срце из груди не искочи Нема ни срца Руке обе падну Беспослене падну у крило Ни крила нема На један длан сад киша пада Из другог длана трава расте Шта да ти причам (1954) КОСТ КОСТИ И.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
А вечер је падала као слатка киша. Нисам чуо Рашиду кад је дошла, али не мислите да сам глув. Она хода као мачка и у томе је цела ствар.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.
кад се пробуди, да га пошкропи, тетурајући се, као да је дизао и носио празно буре, он стиже до врата и отргну их. Киша ситна падала је и, за тренут, у свитању, видео је псе што појурише према њему, коње и слуге под дудовима, а на другом
Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања. Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају.
Било је већ сасвим видно. Киша је била престала. Ушав у кућу, ударивши, на прагу, главом у тршчани кров, затекао је жену обучену, свилену, умивену,
Печуја, испод запуштеног гробља, на утрини, исто онако брзо као и код куће, у оном сивом, магловитом вечеру, што као киша пада у баруштине, али је овде пролетње вече растапало их у бескрајно плаветнило.
Ноћ је пролазила у некој белој светлости, која је сипала као ситна киша. Тужни, изударани, уморни, толико да су седали сваки час, почеше полако да се враћају, тетурајући се, полузаспали.
био згаснуо и она је памтила још ту светлост под дугим, при крају широким трепавицама, као што се не заборавља златна киша вечерњег сунчања, виђена негде, на рубу младе шуме.
Стењући од бола у колима, чинило му се као да већ неколико дана пада нека киша, којој нема краја, у којој се сливају са њега не само жена и деца, већ и бивши његов живот и све што је видео.
Не приметивши воћке што су биле зарасле читаве брегове, са којих су као мирисна киша већ почели да падају цветићи, ни свет који беше закрчио улице и напунио прозоре, дивећи му се, његовом огромном,
Под сјајем стотину и стотину свећа, њима се чинило да не могу сакрити траг свих досадањих киша на себи, ноћи проспаваних по селима и под колима, неколико недеља барусавости, нечистоће, и нехата.
над крововима вароши, травама, брдима и рекама, дуж којих су трепериле логорске ватре војске, коју је, као тиха, летна киша, засипала месечина.
После три сата, тек, кад је киша већ пљуштала, скидоше их драгони и положише на кола, сред дворишта оних кућа крај којих беху ухваћени и везани.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако га прехране шумски мрави семеном што се с биља просу, да му се у огањ нареди босу. Ако огањ плаха киша омете, значи, небо га гледа без љутње, јер је некада спасао дете из набујале воде мутне.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– безначајне, пишемо књигу коју бисмо волели да имамо у руци у неком малом провинцијском градићу, у време предугих киша и блата на друму. Сами смо против свих. ГЛУВАРЕЊЕ ОГЛАС И Тражи се један свет, прекјуче ишчезао.
Слушам...«, а са стране пише црвеним словима »Поздрав братским аматерима света!« Сипи пролећна киша, па нам се низ лице слива црвена боја креп-папира.
нешто од комшијских свађа, пољубаца у вежи, а било је у њима киша што падају на Церску, и циганске музике било је у тој тегли, оне музике из дворишта Орловића Павла.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
У овом шанцу имали су Србљи сакривене топове и из њи су картачи сипали као киша. ГАВРИЛОВИЋ: Богами, ви баш лепо толкујете, не тамо-овамо!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Са мађарскога је превео већу песму Јосифа Киша Јехова (1904). ОПШТИ ПОГЛЕД. — Лаза Костић је био и остаће најкарактеристичнији песник српског романтизма, који је са
ствари: Пучина (1901), Кнез од Семберије (1900), Тако је морало бити (1900), Хаџи Лоја (1908), Љиљан и оморика, Јесења киша, Иза божјих леђа (1910). Пучину и Обичан човек издала је Српска књижевна задруга 1905, а Свет 1906.
Милићевић, Вук - Беспуће
крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним панталонама, шара једном оловчицом по мраморном столу, љутећи се што му киша поквари један красан састанак у Тушканцу.
се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, ливаде и поља из којих вири поцрњела
Па и она се сломи једног дана. Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући. Они су скочили боси и необучени из кревета.
капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша у цвијету цвјетне латице по трави; одасвуда осјећа се оштар угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише
— Како да немам? - рече он и погледа је. — А ти? Она се весело насмија и побјеже. Једнога дана пљусну киша кад је хтјела да полази. Он јој рече нека причека.
И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша. Видио се комад сивкастог неба. Грање је грозничаво дрхтало. Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу.
И кад он метну грубо руку на њезино раме, она одмах клону и сва му се предаде, без ријечи. Напољу је пљуштала киша и текла потоком.
и испуцалу земљу, јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и
Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.
ничега злог, ничега рђавог, није у њему било никакве срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијевала с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра загорјелих и
воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрзлог јутра и дана који је куњао.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Но кад вијар страшно дуне, Небом тресну плаи громи, Кад из неба киша груне, Врело надме, мост поломи, Нигде стана, вода свуда, Куд ћеш онда, драги, куда?
Ука, бука, страшно гора шушти, Страшно киша из облака пљушти, Гром пролама небо и облаке, С неба сукћу оне муње лаке, Вијар чупа раста из корена, А љуља се и
9 Но даље још стајаше душа сјетна, Као трава, ал' не када труне, Као трава када киша летна Доле на њу из облака груне: Главу диже, ал' не може сретна Да подигне од големе забуне; Ја је згледну па
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Може и мени да се заглави нож! Може и коњ да ми се повреди! Може и да ми покисне барут! Што да не може? Киша је природна појава! Могу, напросто, да назебем пред битку! Ааа, имам и ја нешто ситнине за кусур!
Око главе обвио белу чалму, а огртачем се плаветним огрнуо... Стоји у цвећу до колена... Мирише као ливада, киша и дуван... Стоји и чека ме, а тело му и кроз одећу светли... Али после је дошло и дете.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ШУШНУ 261 СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ 262 ЂАВОЛАК 263 СНАШИНА ПЕСМА 264 ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ 265 КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША?
“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ — и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и све просо поплавило и однијело! Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу!
Јер кад га већ разбије која ми је фајда да га онда бијем?! КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША? Била у некаквоме селу једном љети велика суша, колико икад, те један дан по летурђији заустави се све село пред
Отварај књигу из које се бог моли за кишу, и ако нам киша не пане они исти дан, нећеш нашијех проскурица бëли јести, ни икаква бира имати.
КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША: Прво ју је објавио Вук Ст. Караџић у Даници за 1829; а затим нешто мало измењену Вук Врчевић у својој првој књизи
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Можда је био ветар, можда киша Заостала у сећању платана; Можда је хтела смрт да ме преслиша, А можда је то само била Ана. (10.
Столећа се гложе И дрхти жижак на танкоме уљу; Зелена плесан обраста нафору, Влага будућих киша је у зраку — А ти разараш своју метафору И стискаш зубе док радиш у мраку. (8-10.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
до краја туцетима непознатих једначина и особа, и да цркнем слушајући ове масере, диск-џокеје, па да после лепо пада киша и да се она Светлана онесвети на спроводу, док се ја будем церекала као луда у облику дима с роштиља.
), како отварају кишобране када почне да пада киша ... Е, то заиста не могу да поднесем; слагала бих вас када бих рекла да могу!
Тражили да нам продавац држи свећу. Како уопште да вам то објасним? Кад је киша, мислим, и када сте без лове, када вас нико не позива у госте, јер сте у већини познатих кућа већ позајмили књиге,
Али познајем ја њега: у таквим случајевима он обично помисли да је падала киша док је стваралачки књавао после ручка, и читава ствар дође му чисто нормална.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
По тврдо утабаној земљи, која очас зине кад је топло време или се разблатњави кад удари киша, тек животаре три патрљка лободе и четири угажене розете боквице.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине јуриш — под печурке.
Пред вече облак наиђе тмури, заћута шума, киша се спрема. Ловџија Мачак дому се жури, а када стиже — Пијетлића нема...
Ловџија Мачак дому се жури, а када стиже — Пијетлића нема... Сву ноћ је киша шибала круто, сву ноћ је Мачак по шуми луто, тражио стално и није стао, сву ноћ је Пијетла по шуми звао.
У зору Мачак нађе на коси просуто перје, киша га роси. Застаде ловац, делија мрка, сузе му теку низ оба брка, а тужне очи по перју круже.
Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком. Гостију била читава киша, разноси брашно братија разна. На концу ево сурога миша, и он би дио, а торба празна.
Кроз траву мачак окретно жури, промиче стазом уском, а за њим киша уз поље шиша, засипа њиве пљуском. Умаче Тоша, задихан, љут, сакри се деди под широк скут.
Гвоздени савез, вели вам Триша, трајаће дуго — као и киша!“ Умину облак, ведрина сину, на Јапри вал се мрешка, капљица блиста са сваког листа, видокруг плав се смешка.
“ Пред млином стоји дедица Триша: „Остадох опет сȃм. Савеза јака у два лудака! Како их није срам?! Кад киша дође следећи пут, опет ће оба под чичин скут.“ . . . . . . . . . . . . . . . . .
“ Истом ти мачак срдито скочи, очима креше, варница киша. „Нећемо зеца Огњена вило, хајдмо у царство Великог Миша!
Мачак се Тоша на сунцу грије, мије га киша сунчана врућа, а мало даље, под врбом кривом, у хладу чмава делија Жућа.
„Нека слава прати заставу нашу! Платиће рибе јутрошњу пашу!“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша. Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша.
Месечина поља потопила, четири се коња утопила. Хладовина бункер поткопава, све се зноји да њега освоји. Киша пада и језеро кваси, мокра вода, а суви аласи. Започели коњи теревенку, спотакла се кобила о сенку.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Чувајте ноге од џакова, — каже човек, — из њих испада цемент и ако падне на влажну обућу тешко ћете га скинути. Киша почиње крупним, ретким капљама. Муж и жена одлазе по нове џакове.
— Хвала, господине, и довиђења. — Довиђења и хвала вама. — Добар провод. Небо је сасвим покривено. Киша наставља истим капљама. Таласи који се одбијају о чамац шаљу нам воду нештедице.
— Како се разболео? — Ми смо се вратили пред зору са риболова, пошто је била грдна киша. Он је био до коже мокар. И ја сам му рекао да се склонимо, али он је хтео прво да уреди са барком и мрежама и одмах
Види се боље него на дану. Ја сам прошли пут ноћио тамо на Острву. После подне је падала киша али вече је било јединствено. — Хоћемо ли, Сагрера? — Хајдемо. Довиђења, млади господине.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги — И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. СУМОРНИ ДАН Киша сипи...
СУМОРНИ ДАН Киша сипи... У даљини Повила се магла густа; Дан пролази у тишини, Гора нема, поља пуста. У Мртвилу све почива, Нигде нема
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се опет на огањ и мржњу: да нема више крова у селу, ни једног воћњака без гроба, ни мрве на трпези крушне, а киша пада, кажу, сива већ дуже од једног века.
јутра подај находима и спреми по кабао свакојаке хране онима на путу што просе сваком ко залута да се нахрани док пада киша као из кабла један кабао велик пошаљи горе крилатом створу кабао напуњен радостима Сведок треба да се пробије кроз
испод оних понора што их човек сања отвара се још једна провалија сиви амбис знања кажем ти то пре но што падне киша иди па се трезни ти кажеш да си бегунац Београда али овде усред подне може да почне помор.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Истина, људи су се на то навикли. Извршена је подела рада и посао се брзо свршавао. Предвече паде киша, покупи прашину, али се ораница расквасила.
Била је баш то вече плаховита и хладна киша. Згурени испод шатора, слушали смо како ударају кишне капи о шаторска крила, док су посилни опкопавали свуда унаоколо
Кад се вратио од командира, прича нам Александар да ћемо ноћас свакако кренути. Била је поноћ када смо се дигли. Киша је престала да пада и изведрило се. Али земља је пиштала под нашим ногама. Било је хладно.
КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО Коњи су бректали када се батерија зауставила. Киша је уједначено падала, а на земљу се спустио сутон са хладном јесењом измаглицом.
Војници су оживели, јер су избегли смртну опасност данашњега дана. Сада готово нико и не опажа да пада киша. Само када се не чује више фијук куршума и фрктање граната. — Ово су божја посла, али не ваља оно што људи раде!
Нигде звезде да бисмо се мало оријентисали, а киша лије, помрчина је густа као тесто и страшна као смрт. Ордонанси зазиру од свакога дрвета, од свакога жбуна, и нико
Пита одмах за новости. — Бре, мајку му, што не кажу џа или бу, па да кидишемо. Дојади ми овако. Скоро паде киша, напунише се ровови до чланака, а на војницима почели и неки чиреви да искачу...
Уосталом, баш ме брига!... Ја даље од жице не могу! Сури облаци спустили су се готово до земље и из њих сипи јесења киша, упорно, једноставно... Седимо шћућурени у земуници и с досадом слушамо монотоно шуморење кишних капи.
— На тражење командира, част ми је поднети следећи одговор... Ту је прекинуо. Сипила је јесења киша, када војници пронеше кроз блатњаве ровове опуштено тело потпоручника Радојка.
Било је нечег великог у овим малим људима. Зора се тешко рађала. Притисли су облаци земљу као да је даве, а киша лије у крупним капима. Негде позади нас, тамо око Црне Баре, грували су топови без престанка. Било је мучно.
А у последње време су још остали и без артиљеријске заштите. Око подне престаде киша, облаци се разредише И људи мало дахнуше. Али тамо позади топови још жешће бију... Око два часа почеше и нас да туку.
Људи су изнемогли и поспани, коњи већ преморени... Око поноћи дуну неки ветар и поче киша. Однекуда допире плач деце и жагор жена.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
га онај више не гони, он разгледа по соби несвесно, стаде као да се нешто мисли и одједном пљуснуше сузе из очију као киша, он се загрцну од јецања... — Зашто?!... Зашто?!... Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно.
Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба... Гојко се трже...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
На вр’ јеле б’јела вила. У крилу јој огледало; Окреће га, преврће га. Преврну се ведро небо И удари росна киша — ој додо, ој додоле! 45. Удри, удри, ситна киша, Ој додо ле! Мој божоле! Те пороси жито, вино, Ој додо ле!
Преврну се ведро небо И удари росна киша — ој додо, ој додоле! 45. Удри, удри, ситна киша, Ој додо ле! Мој божоле! Те пороси жито, вино, Ој додо ле! Мој божоле! И три пера кукуруза, Ој додо ле!
Жито, вино поросише, Ој додо, ој додо ле! 47. Молимо се вишњем Богу, Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, Ој додо, ој додо ле! Да пороси наша поља, Ој додо, ој додо ле! И шеницу озимицу, Ој додо, ој додо Ле!
И два пера кукуруза, Ој додо, ој додо ле! 48. Наша дода Бога моли, Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, Ој додо, ој додо ле! Да покисну сви орачи, Ој додо, ој додо ле! Сви орачи и копачи, Ој додо, ој додо ле!
Стар је војно трула јаворина, Вјетар дува, јаворину љуља, Киша иде, јаворина труне; Млад је војно ружа напупила, Вјетар Дува, ружа се развија, А од кише бива веселија, Сунце
“ 168. Не гради пута кроз воће моје. Претећи ћу те, ухватићу те; Водићу тебе у моју земљу Где снег не пада, киша никада, Роса нам пада, жито нам рађа. 169.
У теби ће срце испуцати Кано љети земља од сунашца, Бог ће дати и киша ће пасти, Црна ће се земља саставити, А ти, драги, с мојим срцем нећеш — Све с душмана, да од Бога нађу!“ 201.
јерменског мајстора, Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на санд’к, мајко, четири пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме греје, Сунце да ме греје, лице да ми
Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на санд’к, мајко, четири пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме греје, Сунце да ме греје, лице да ми суши; Трећи
Ко ће мајци ватру ложит? Ко ће мајци кућу брисат?“ Сунце греје, ватру ложи, Киша пада, воду носи, Ветар дува, кућу брише. 221. У Богдана лепу сеју кажу; Што је лепа, коса јој је лепша.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Плачи само од туге и миља и остани увек драга неродиља. Нек пљушти киша беса и срама, нико неће остат за нама. Нек се они врте као шарен врт, ко ће нам забранит да волимо смрт.
У срцу чујем грижу миша, а пада хладна, ситна киша. Где си сад Ти? Беч. У револуцији. 1818. За студентесу, Иду Лотрингер ЈУГОСЛАВИЈИ Ниједна чаша што се пије, ниједна
У земљи мог детињства, коју и не видим, невраћеној више дечјим, ни војним, трубама. Зар ме није киша мутна, марта и априла, увела у болну збрку играчака ситних?
На свима прозорима беле завесе и дрвени капци, испрепуцани од зимских, бескрајних киша и олуја. Мали бродови, постављени на огромне пањеве и греде, са којих цури катран, крпе се ту, и закуцавају.
Ствар је била једна фантастична киша. Безопасна. Други је био: вежба бојним мецима. Водови су имали да напредују, уз ватру резерве, и да се привикну
Како напољу веје и пада киша. Осмејкујем се немоћно, па после решавам да одем из Загреба. КАО КОМЕНТАР Ја сам 1918. отишао из Загреба изнурен.
Тихо, у подножју моста, спушта се у воду, а високо, са црних кровова на црне кровове, диже се у небеса. Сав шуми. Киша, бескрајна киша дрхти над њиме, као да је сав увезан у танане, мокре нити воде што обавија цео свет.
Сав шуми. Киша, бескрајна киша дрхти над њиме, као да је сав увезан у танане, мокре нити воде што обавија цео свет. Дрхти, љуља се, одблескује.
Камене жене, које представљају сложне француске градове, узалуд читају. У њиховим очима, са којих капље киша, зјапи само иронија камена у ноћи. Дани пролазе, и сваки врши свој посао.
Хијероглифи мирно стоје, аутомобили се врте и јуре око њих, а никако да их прочитају. Киша сипи, ситна, бескрајна – но то не треба никог да узнемирује.
цветају светиљке, зелене, жуте и црвене; њино светлуцање у водама, полако диже цео Париз у провидан, јутарњи зрак. Киша се једва осећа. Први трамваји пролазе.
Како су овде веселе борбе! Ове вечери, пуне широких вода, мостова, који се превијају преко вечности и пролећа, после киша, доносе мир. Бабе које продају чешљеве, наранџе, новине, и гледају, ако могу, да вам задрже кусур, певуцкају цело вече.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Свет се окупи пред домом великог државника у толикој маси да и киша најјача не би од луди, жена и деце могла пасти на земљу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Кад киша ноћу ромиња, Он стрепи: Сиротиња Шапуће, у мраку, како би Живога да га зароби! Тек сунце, у светло раздање,
У густишу Још мокру гриву стреса лав. Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера. Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури.
Нестаде конца, сребрна игло! До Чачка, ето, није се стигло... Киша кад пада, мишеви сиви Са ибришимом јуре по њиви.
Погледа, каткад, мачор кроз стакло: Е да ли се штогод помакло? Ал све је исто. Барице цакле. („Опет је пала киша, дакле”). Из дана у дан, тако, чамује.
Гледећи се, почеше да се воле. Дођоше врућине нечувене и маслачак поче да вене. Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ. И кад год је било потребе, облачак даваше све од себе.
зло враћа злим: Не стигне ни да повуче други дим, А облак, што га је издахнуло, црн Муњом се љутом огласи, Пљусне киша на стрн и на трн И лулу му погаси. Сунце тад огрне бунду, и слично је старом учи На кога се нико не осврће више.
Њен сјај поносни Прогута муву, сенку и клас. И састаше се, у тајности, Месец, извор и тужни пас: Нек киша усклади случајности, Јер радост чека свој тајни час.
Ал и оклопници из Савоје Тако су крили очи своје. ПОСЛЕ КИШЕ Престаде киша — сад у влази Нешто прадавно надолази : Ветар дува, а детелина Узвраћа, мокра и нȅједина; У незнању — ко кад се изгуби
Ноћ је велико, набухло Ништа Које се од тужних сећања лечи. Ноћ, одрана кожа на распећу. У мраку се сакрила киша, Док кроз тишину пљускови речи Повремено, с ветром, на слух налећу.
” За човека Она је што и завичај за одсељено јато. А шта нас то прелепо у природи чека? Магла, и киша, и, изнад свега, блато! Јесте, рано у пролеће, нађе се и полена, А у јесен, печурака, испод трулог пања.
Ал природа је, пре свега, глиб до колена, Сеоско беспуће, и тупост постојања... Понеко воли да слуша кад киша млака Пуни ноћ (као да је ноћ дрвена каца).
ПОСЛОВИ ГОДИНЕ Процвале кајсије Ледена киша лије У налетима: предахне, па бризне још оштрије; Хладном се кишом мијем Ко јасен голи, на чијем Врху магла је
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџијска шкрипе кола. Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у мојој души.
Напољу можда сунце греје, А можда киша сипа капи На мирна поља и на стреје, Ил̓ помрчина ко гроб зјапи, Ја не знам.
'' Сипи помрчина као ситна киша И засипа ствари пред немарним оком, И, док ноћ постаје мртвија и тиша, Све спава у миру тамном и дубоком...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она као киша плачући, говори јој: — Чедо, Софке! Иди, чедо. Остави га, Софке! Иди, иди од њега! — Ништа, нано. Ништа.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ал’ ти са својом дамом ићи мораш...“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава Дубока поноћ сред сановна јâва.
Све ће тако, најзад, да се стиша У последњу јесен једног дана, Стална, ситна док засипа киша, Уз одјеке црне песме врана.
докле ће бити ове тужне смèне Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша постељу ти кваси, Где се најзад лêже, и трули, и вене.
Где нит’ се живи нити часно гине, И где се копни, поводи и грца; Где црна чама стално сипи на нас, К’о ситна киша, к’о страшна фаталност, Некад к’о јуче, јуче као данас... Само не ово, само не баналност!
Њима тако, Врâне, на растанку реци. Нас предводи прошлост, будућност и нада Тамо где већ пљушти киша оштрих зрна, Где потмуло грми страшна канонада, И застава смрти лепрша се црна; Где злокобни јарам још робове
ИЗ 1912 С првим жутим лишћем и они су пали Јесени ове у дан какав мокри, На пољима хладним која страшно зали Крв, киша, а трупље засеја и покри. Доносе их редом с далеких равница Оборене мачем, у борби и лому. Носила се нижу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„За мном!“ рече им. „Један за другијем ајте; не грајте, кад се ја сагнем, сагињите се и ви!“ Киша је једнако падала и вјетар дувао. Четници насукаше се за четовођом.
Дружини погледи нестрпљиво летијаху с Турака на четовођино лице. „Један више — добро је!“ рече Оташ сам собом. Киша преста а сунце сину, одједном. „Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...
А кад тамо, киша почела ромињати, те капи љоскаху по сламеному крову. Стана отвори врата и промоли главу да види небо, пак поврну се и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). У поређењима чувају се и поједине географске ознаке и историјске успомене (Обилази као киша око Крагујевца, Прошао као Јанко на Косову, итд.
Крив као гудало. Лако као перо. Лебди око њега као мати око ђетета. Лети као муња. Лети у очи као зној. Лије киша као из кабла. Лупа као путо у лотру. Мек хлеб као душа. Меље као празна воденица. Месечина као дан.
Накићен као сеоска млада. Налик кô јаје на јаје. Намиче као мати с јединчетом. Намргодио се као да ће му киша из чела ударити. Нигда му језик не стоји као воденично коло. Објесио руке (низа се) као пиштоље.
— Онај је новац најбоље потрошен с којим се четири заштеде. — Док не рекнеш крајцара, не мож’ рећи форинта. — Киша пада капљицама, пак напада локвицама. — Капља капље у кабао, и накапа пун кабао. — Влакно по влакно руно.
Какво гниздо, таква тица, Какав отац, таква дица. Како сам се надала, Добро сам се удала. Киша пада капљицама. Пак напада локвицама. Која воћка пада земљи сама, Не треба се ни бацати на њу.
— Казала Циганка, кад су је прекорили што је изјела скоруп који је искала да намаже испуцане усне. Киша и снијег и још једно вријеме.
Киша и снијег и још једно вријеме. — Одговорио Циганин кад су га запитали како је на пољу, а ишла киша и снијег и цигани; а како се то треће вријеме зове, никако га није ћео по имену казати, него најпослије рекао: „Онако
— Приповиједа се како је одила мајка и кћер на завјет у некакав манастир, па, кад дошли до близу манастира, удари киша те мајка прва загрне зубун, с њим се покрије по глави, а уз зубун подигне и кошуљу.
Ужичком вашару (због кише) Кад се жени Ибар, вода ’ладна, Он позива кишу у сватове — А киша му на то одговара: — „Не могу ти у сватове доћи, Јер ја морам Ужицу на вашар!“ 2.
(Огањ и дим) 234 — Отац је свих ствари: све дочека и преживи? (Време) 235 — Паде бисер у село, село бисер покупи? (Киша) 236 — Послао цар царици и тисовој здјелици дванаест златних јабука: у свакој јабуци по четири кришке, у свакој
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и сву проју поплавило и однијело! Сад се ја забринем, како ћу сићи на земљу!
Кад дођу на ону воду, а то ударила плаха киша и мост однела, и они не могавши прећи преко воде, врате се натраг. Деда тумарајући којекуда по планини најпосле дођу
А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и све просо поплавило и однијело! Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
За све време представе пада киша. Пауза после треће слике. И СЛИКА (Кафана „Шарган”. Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи говор, чије се
А пре тога морам још и на станицу, шаље ми цимерка пакет са гардеробом! А ево и киша, видите, како пљушти! Колко вам имам? ЦМИЉА: Седамсто. ЈАГОДА: Колко је народа! Треба се кроз ову масу пробити!
Важно је да се не мисли на затвор, ни на себе, него како Ужицу пада киша, како неко пече питу од трешања! Важно је да знаш да није све у томе што ти седиш у затвору! Разумеш?
Ни коморе, ни менаже, ни фуража... МАНОЈЛО: Ништа, није важно, видећемо и вако. Кад би бар киша хтела мало да стане! ТАНАСКО: Ви барем имате то гумирано платно! МАНОЈЛО: Боље да смо пошли на Савамалу, уз Дунав.
Ту смо га ми и демаскирали! Ја сам демостративно напустио митинг! ИКОНИЈА: Напустио, кад је почела киша! Ма немој, молим те! МИЛЕ: Треба ту бити паметан, па видети! СТАВРА: Лакше је бити паметан, него поштен!
Кафански пријатељи стоје око Анђелковог гроба. Пада киша. Сви држе запаљене воштанице и отворене кишобране.) ИКОНИЈА: Весели Анђелко, Бог да му душу прости!
СТАВРА (док га Цмиља обилази, гледа у Анђелков гроб): Где ли је нестала она његова гука? ЦМИЉА: Ово је стварно киша над кишама! С леве ћу ићи кад се будемо венчали! А ти знаш, мацо, да си ми био други?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Студен, врућина, блато, киша, ништа то није могло њега зауставити да се он не нађе у време правила; и више пута, пре правила и пре него би се црква
Ко не види да је ово и полезније и лепше. Али, рећи ћеш ми, кад је блато и киша? А зар ја теби не могу рећи - а кад се у твоји коли осовина сломије? Ја те молим, нека свашта не спомињемо!
добродетел — врлина, крепост доброхотан — добар доброхотство — наклоност, лепо расположење дожд, дажд — киша дождати - дочекати докопати — извршити, завршити долгота — дужина домостројитељ — домаћин, управник куће
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Жедна земља пијаше брзо воду. Затијем поче тихо али трајно ромињати она киша што пастирима продире до костију. Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.
Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако да га час обузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.
Опет остави суд, и заборави на стрица, па потече онамо. У тај мах удари киша. Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „Кујас! А ди си, мој кујас!
те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла. Киша једнако падаше. Сви искочише из манастира. Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. Срдар први допаде. — Шта је?...
Други покушај Теткин и Срдаров испаде смијешан. Било је почетком септембра. Киша је била престала, настала похладна јесен. Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.
Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А трубу Младости нек затрубе Други за друге и грубе. О врати се о врати. Ломи се већ твоја трска На ветру. И киша прска По голом месу што пати. БУКЕТ Каранфил, црвенкаст као стид, Отвара слатку латицу сећања.
Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На твоме дну сам без говора и дома.
себи болно гмизати И оној својој змији свирати Зар сад баш у тај мрак из окола Извити глас свој попут сокола Па као киша за њим левати Зар сад баш кад и ево свитања Дизати главу пуну питања Немети или опет певати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Докони хајдуци броје вашке. А кад се тако кратко и на вересију живело, онда држ' на клепање сечива! Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће...
Ватру коју су му наложили угасила је киша. Плакао је од зиме. Да није плакао, не би га ни нашла жена која му је дала име Лука.
На киши. Поред реке. А била је јесен.“ Дуго је говорио о збегу у врбаку, чије је слабе ватре киша погасила чим су тополови чамци зарили кљунове у другу обалу њихове бежаније.
Извори пресушују. Плаз ралице набо кречну лобању човекову. И храпаво теме хајдука таре тамно земљино месо. Киша у очним дупљама, сунце у мемли.
Сунце се спуштало у румене куле облака. „Боље је да се сено пласти ујутру, кад падне роса.“ „Киша ће“, погледала је у сунце и застрепела од његовог брзог бежања. „Неће. Штета за детелину.
“ „Киша ће“, погледала је у сунце и застрепела од његовог брзог бежања. „Неће. Штета за детелину.“ „Киша ће најкасније до поноћи. Сигурно ће киша. Видиш ли, запалила се земља. Ресе се диме.“ „Зашто све жене воле кишу?
„Неће. Штета за детелину.“ „Киша ће најкасније до поноћи. Сигурно ће киша. Видиш ли, запалила се земља. Ресе се диме.“ „Зашто све жене воле кишу?
Чини му се да чује: кров на кући крцка. Помрчина ће смрскати кућу. Баџа, црна као шубара, скотрљаће се са ћерамида и киша ће је залити, а са стреха ће капати црна вода.
Аћим не осећа да му је брада мокра. ...Зелено млеко ливаде још јаче замириса кад крупна и ретка киша прсну по трави.
Руку ми мојих, много леп глас имам. Да су луди књаза Србијици по гласу бирали, ја бих, сигурно, постао књаз. Киша прсне по Николи и изгори му на образима. А тама је мека у глави. У топољацима, ветар. Не чује га.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— у потрагу за њом! — нареди свим водама у планини, и велико трагање поче, мада је киша још ромињала. Где је све нису тражили, где све нису завирили: и у шуму, и у камењар, и у пећину, и у густиш!
Али, малој реци ни трага! Мајка свих река већ хтеде да нареди ново трагање, кад осети да киша лагано престаје и чу задивљени крик неке птице: — Погледајте!
Птица је једва дисала. Шта је могла осим да јој превије крило и нахрани је мрвицама хлеба? А онда потече време као киша низ олук, али врабац се споро и тешко опорављао. Већ.
Мучило га је сунце, мучила киша, мучила школа, игра, јело. Мучио га је и Смејачко који се на све његове жалопојке наглас смејао.
— Шта чекаш? — пружали су му руке облаци силазећи ниско, ниско, одлазили су и враћали се час као киша, час као измаглица над морем, али он се од стене није одмицао.
— тонући у сан прошапута мали воз. — Покушати и прећи! Морам! Морам! На главе играчака, као слатка киша, паде ноћ. Један за другим, затварали су очи пајац, скретничар, лутка на чијим су округлим образима, све до зоре,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Био је први дан јуна, али је пространство неба над ушћем остало непорозно, киша је ромињала а кроз мокар ваздух, као шупље, кабасте округлине, дизали су се и падали звуци црквених звона.
) Кад нема снегова и киша, на мермерном подножју споменика седи младеж, мали аутобуси доводе мале ђаке у Народни музеј, да их збуне облици
двориштима, отежалих, силних звезда у августовској ноћи над Авалом и Врачаром, после боја на Мишару, не појамних киша, слепљених са црним јесењим ветровима, о које се саплићу коњска копита.
Пролазило је обично вече неке касне јесени а и све је друго, на изглед, било обично: киша је ударала о прозоре, на његовом столу претрпаном књигама и хартијама горела је велика лампа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ј. Јовановић Змај XИВ НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи стан.
Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги... И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В. Илић ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла.
Зајеца тихо, тешко, к'о сироче. Ну намах стане киша дивних суза; С мирноћом оног ком нешто предоче, Ја вере, с нечим младих кукуруза, Загњурено у бездану дубину Ствари,
Попа, Васко - КОРА
неприметно Да на обудовљени намештај под собом Пажљиво навуче Навлаку жуту КАКТУС Боде Румени облак длана И киша лаже Боде ужарене језике Мазги и сунца И небо ножевима љуби Сенку своју не удаје И ветар лепотом даљина вара Боде
је непроходан 4 Шуште зелене рукавице На гранама дрвореда Вече нас под пазухом носи Путем који не оставља траг Киша пада на колена Пред прозорима одбеглим Дворишта излазе из капија И дуго гледају за нама 5 Ноћима нестаје
трепавица низ лице Љутом усијаном жицом Гнев нам порубљује мисли Накострешене маказе Око голоруких речи Отровна киша вечности Похлепно нас уједа 13 Руше се стубови који небо држе Клупа са нама полако У празно пропада Зар да довек
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када се, копањем, стигло до њих, затечени су горњи табаци у бедном стању. Од силних киша које се у међувремену сручише на рушевину зграде, настрадаше толико да се не могоше више употребити.
Почеше већ да трепере од нестрпљења и ишчекивања. Одједном се из оних облика осу плаха летња киша, а преко облака се разапе дивно обојена дуга као какав засвођени мост који је спајао један врхунац планине са другим
Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са дугачког правог друма који је спајао Атену са њеним пристаништем, а са обе стране
Плаха киша таман је испрала блатњаве улице старог Париза на велику радост варошких врабаца; они се весело купају у барицама које
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тако ја уђох унутра, закључах се и очекивах полазак воза. Падала је брза киша и капи као сузе сливаху се низ замагљено окно.
и тако, док су крцкале кокошије кости и задовољни супрузи нудили се вином, ми смо ћутећи слушали како киша пљуска у прозор и како ритмично лупа воз одмичући све даље и даље.
Да бих ипак све то заборавио устао сам и гледао кроз прозор. Киша више није падала, али мрак беше потпун. Тада се сетих да сад наилази месташце где се мој побратим венчао и би ми жао
Те пи једну кафу, па опет џакање, те пи другу кафу, те дуван, те јабуке, те слатко, све обилази жена кисела к'о киша око Крагујевац. Па ме нуди: „дед“, вели, „пробај ово од дуњу, ово од шипурци, ово од смокву“.
После смо ућутали и опет слушали и трпели оно језиво урлање са града. А нешто доцније неко прошапта: — Као да је киша стала.
Па онда лакше, слабијим гласом: — Средином, друже, свуд је војска. И вољан да поразговара стражар додаде: Стаде киша, хвала Богу.
А киша је пљуштала док је он здравом оном руком копао мали гробић иза врзине, поред излоканог пута... И сва му крв опет јурну
Са душом пуном безбожничког бола, ја оставих гробље праћен крупним капљама кише. А кад сам легао, киша је пљуштала. У лименом жлебу, на зиду поред моје главе, гушила се вода.
Ја сам на фронту плакао као киша оног дана кад су ми украли мога дивног тичара Морица, који је нарочито знао да се улагује (коме никад нисте смели рећи
Понекад само, кад је киша, седели су они крај прозора, одакле су гледали у мокре зидове суседних кућа, и како се са осушених грана над крововима
Стигли смо гос’ Иван и ја, и брзо се разочарали нашим излетом. Киша. Ми пошли из Београда по сунцу, у фино летње јутро, а упали у праву јесен. Одсели у први хотел.
Ми већ одступамо. Потребно је да се спасем што пре, брзо...“ Већ три дана падала је киша као из кабла, грмело је и пуцало без престанка, потоци и реке беху набујали неисказано.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
крај собе потпуно испражњен, на поду велик лавор, а над њим на плафону мрља влаге око пукотине из које је за јачих киша прокапавало. А преко свега дебео слој прашине.
Истина, било је већ добрано начето; расквашено од киша, разлијепљено, оронуло у своме достојанству, али је још стајало ту, опет враћено у мало двориште иза опћине.
И опет су ницали млади петопрсти листови кестенова и пружали своје жедне дланове капљама нових прољетних киша, а он је свеједно газио и газио — и плакао. А ко зна?
” Коса, безгласна киша што проткива сиву основу. Пролазност клизавих сребрних нити у стрпљивој четворини прозора. У наткривеном тријему гости
Али онда, у „црвеној кући” међу виноградима, ронио сам вруће сузе скривен иза жалузија. Киша је била престала и опет се у разливеном сивилу и руменилу запада помолило сунце.
По степену мазности његова гласа тачно сам одређивао до које га је мјере срећа послужила. Тад су се сјетили да је киша престала и дигли се у предвечерњу шетњу. Дозивали су и мене.
Типична каванска киша, која има читав вид једне комуналне услуге. На огледалу локава провјеравао сам густоћу капљица: нема ту промјене!
Она је шутјела. А чекићи су и даље узорно функционирали. Хујао напољу јужњак и пљуштала киша, сјало сахарско сунце, сипила лондонска магла, чекићи су радили без затајења: осигурачи су били чврсти и поуздани, сви
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Већ неколико дана пада киша над Београдом, те је и чистији део града потонуо у житкој прљавој маси; расплинуло се блато по свима улицама, по
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и све просо поплавило и однијело! Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу.
Ја опет оздо руком покажем како из земље расте свакојако биље, а он опет руком озгор, показује како киша пада и да без кише не може расти.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
људи!... Ао моје драго! Овамо бура неће да се стиша. Је л' топла земља, грли ли те благо Гробница твоја? Мене бије киша, Облаци, видик.
Авај, и ја у том Осетим часу, да сваким минутом Силази влага сандуком и тобом. И купим сузе, али киша лије На тужну хумку што те страшно крије.
ПОД ПРОЗОРОМ И синоћ сам био поред твога стана. К'о болник кад дише, киша једва тече, Лишће шушти, плаче, с мокрих, црних грана; Суморно и мутно спустило се вече.
1904. ПОГРЕБ Полагано спровод иде... Киша сипи, прска блато; Лица влажна, сетна, бона; Тихо, тешко звоне звона. Са погледом, к'о сањивим Моја драга бледа,
“празно ли је...” Крст убоден, кућа нова, Твоме драгом већ готова; И иначе све се стиша; Још промиче, сипи киша. И та киша откуд данас! Да л' то небо плаче за нас!... — Ох, што неће увек лити! ... Како л' ће ти сутра бити...
” Крст убоден, кућа нова, Твоме драгом већ готова; И иначе све се стиша; Још промиче, сипи киша. И та киша откуд данас! Да л' то небо плаче за нас!... — Ох, што неће увек лити! ... Како л' ће ти сутра бити... 1904.
Јутро, подне, вече, Небо мутно, ведро, Киша, сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око сузно, чисто, Лица нова, знана
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Небо је било прекривено тамним облацима, али киша никако да падне, док изненада није севнула муња, а неколико тренутака касније настао потоп.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
да ће ту бити више послова - рекао је Кристијанов отац - јер је сутрадан после писања слова на пекаревим колима падала киша и сва свежа боја била је спрана па су кола изгледала жалосно.
Ћипико, Иво - Приповетке
Опет се размахала југовина и запрети новом кишом. Још два дана радило се до подне, затим је наступила истиха хладна киша, као да је одредило да испере све до ноката. Тих мутних дана мисли убише Цвету.
А киша једнако пада и отиче низ јаруге. У дријемању од слабости слуша однекуда из друге улице ударање у хармонику, пјевање и ц
— 'Ајдемо! — понови стари и ухвати је за руку. Враћају се истом путањом, а у путу хвата их мрак, и хвата се киша. Антица се погдјекад натраг обазре у ноћ; жене носе дјецу јој у наручју, а једном бјеше и мјесец помолио, и прве зраке
Сељаци усред копи, иза киша, једва ујагмише неколико ведрих дана. Младо и старо освитком дана расуло се по пољу и доцима.
Летње ноћи пролазиле су брзо као летња киша. Те тихе, мирисаве, мистичне ноћи! У тим ноћима Иво Полић имао је јаснију визију шаролике гомиле у којој се дању
Има два дана што ту коначе, јер их је споља киша отерала. Није било друге, ваљало је откинути од наднице десет новчића за конак.
У то време изненада походи га мајка. Илија се силом диже из кревета и, мада је киша падала, цело по подне ходаше с њоме по граду.
— Налази ли киша, налази! — рече Илија. И настави. Мајка га погледа и, гледајући га, чуди се звуку његова гласа, и у очима му као види
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
кошуљи“, „све чежње обесићу о канделабар јутра једног“, „месец ретушира океан“, „замрљане душевне коректуре“, „киша у саксофону“, и најзад „на мотоциклу у сивој пелерини пролази време“.
само, за тренутак, који су све писци ХХ века имали стварног успеха на страни: од Андрића и Црњанског до Попе и Киша. Али та књижевност, у целини као и у деловима, није ваљано проучена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и пун неких пламенова, тумба се у неком шаренилу у непрегледну даљину, у недогледну висину и бездану дубину, док га киша, што кроз трску прокишњава, не пробуди.
Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања. Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Мртва јесења киша са одвратном лапавицом сипала је изједна, подло и нејуначки, уједначено и женски јогунасто као да су је најмили
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У погрешном распореду речи утешно време можда ћу наћи. Или ћу открити како је бесциљно љубим ко киша, као време, ко онај што мења речи а не свет скровити.
Ружу нутрине нуде безазлено Промуклом додиру дана да га свлада. Између њих и света стрмог, ено, Као у јаму тешка киша пада. Жуборику биљно песмом дозивају И дан иза леђа ко потоњи цвет. Бела им врана на језику.
Краков, Станислав - КРИЛА
Покаткад би прснуо шрапнел и откинуо коју грану. Осакаћено лишће би као киша падало по згрченим војницима, а шупље јаучући летела је кроз зрак кошуљица. — У—уп...
Већ изађе на усечени пут, кад чу блиски фијук, пун претње... нешто грмну, и сруши га на земљу. Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему.
Одједном фијук убрза и читава киша челика се просу по њима. Чуло се како горе у ноћи клокћу митраљези. Неке друге прилике се сад крећу и трче пред њима.
Нови возови рањеника стизали су, н правили забуну по већ пуним болницама. Над градом је падала киша, те се пелерине из енглеских магацина, и од енглеских војника све више куповале.
Петровић, Растко - АФРИКА
Зато су Комое, Волта, Зазандра и Нигер текли провидни, као обасјана густа киша кроз азур; са свим својим рибама, кајманима, пирогама, чији се покрет видео као у стаклу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
— Ја само да вас нисам видео!... ВУК: Два, три ли сата беше по поноћи; киша и мрак, само што муње светлуцају... Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXXИX Вратисмо се спред олтара Са бурмама измењеним; Рузмарин је мирисао На грудима њеним. Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути. — Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Освануо је осамнаести септембар. Из магле поче да лије хладна киша. Танки млазеви воде цеде се са камења и сливају у ровове. Покушавао сам бајонетом да каналишем и одводим воду.
Отпоче пљусак. — Лакше подносим артиљеријску ватру него грмљавину — вели Ћирић. Муње су парале облаке, киша је немилице лила. Седели смо најежени на коњима, док су крупне кишне капи пљуштале по нама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
хлада, Окружено са три стране као сводом града; Одовуда под заклоном бистра вода шушти, Ту и онде с грана доле као киша пљушти; Ништа се ту вид'ло не би — таква је тма мрака — Да две луче не улазе сунчанога зрака; Около ти стоји цврка —
Брк ми се црни, Брада ми расте, Бритва ми се затупила, Неће да брије. Киша ме лема, Ветар ме праши, Деца вичу: „Беж’, ето га, Сад ће т’ ујести!
му је плодотворни прашак Распирио широм по воздуху; Што тежаку место триест зрна Једним класом једва десет плаћаш: Киша га је убила у цвету; Што семена плугом заорана И чокоће челиком скресано Ни до нежног не подижеш влатна, — То је
Није лако погодити Чега више у осмејку, Ил’ жалости ил’ весеља. Лице му је тако мутно Као небо кад је киша, А око му тако светло Као сунце после кише.
Престане л’ певат ветар, то почне плакати киша: Еол и Плувије ту кнезују редом навек. Ваљда су овог лета на Олимпу ренови љути Кад о ручку скоро Плувије плаче
Тек што прва ока отвори к пиву вољу, И тек што преко жице превуче цичуће Штраус Гудало шимширово: удари, ето, киша.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
моја крв, Бог ти сваку срећу дао! — преклиње покојни Мијо, а сузе му теку низ образе кô киша. — Ми, стари, не можемо ништа. Закон те гони; ми те не гонимо. — Какав је то закон?!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Он гледа како лишће киша кида, Он зна да то је предговор опелу: И њему спрема смрт одећу белу, Но неће моћи никад да је скине.
крикне полугласно, Очајно презрење свог властитог пада, Кад прљава душа ничем се не нада, И бол на њу пада као киша позна. Рашчупане косе, раздртих рамена, Бићеш свакодневна слика ситних жена. Опроштај ће доћи кô пресуда грозна.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Тако царе Лазо доходи Горњаку. 7 Подгорцу 1857. НА НОЋИШТУ Студена ме киша шиба Већ васцели дан; Ој, прими ме, крчмарице, У твој лепи стан!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Певаће девојке у земљи Филистинској, Играће девојке по свирци свирала. О брдо Гилбоа, никада киша ни роса Да не падне на презрене ћувике. На вама је пао штит најхрабријих, Краљев штит светим уљем помазан.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако се на Божић мете кућа, опадаће г. (Караџић, 1, 1899, 210). Ако на Спасовдан пада киша, то шкоди црном г. (ЗНЖОЈС, 19, 198).
На дан Светога Вида (15. ВИ п. н.) »улази вино у грожђе«: ако тога дана пада слаба киша, неће од грожђа бити ништа (ЗНЖОЈС, 10, 57). У народној медицини г.
На светог Трифуна Орезача, (1. ИИ) не раде жене ништа иглом, »да не би црви јели ш.« (иб., 26). Кад на Божић пада киша, родиће ш. (СЕЗ, 19, 82).
улика, носи се у недељу пред Ускрс у цркву да се благослови, и зато се та недеља зове Уличница; верује се да ће падати киша на Уличницу, кад се благосиља улика, или на Ускрс, кад се благосиља хлеб; благословену м.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде изби у двориште. Киша сипи. По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им
Оне ноћи кад је Цвијета одбјегла Радивоја и, поплашена, дотрчала својој кући, пљуштила је киша. Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште.
Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши. Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: „Лези уза ме, страх ме од времена”. —Их! — закликта једно момче. Била је тучна!...
— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан' ни струка зелени! По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су
Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити. Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!” Он им од срца вјеровао и желио ла им се услишају вруће молитве.
„Прво си мога' дат' тежаку ча му драго... Било је сигурно к'о у цркви. А сад?...” И у души смутио би се ... Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.
Уто и Јуре приђе к њима. Сви остадоше на ногама. Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. — А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...
Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји. И он их поздрави и изиђе. Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.
Није му било мрско ни досадно. У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да
Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша. — Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу.
Стоје тако, држећ' се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак. А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их
Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша. Тога се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам
Артемије По овој жези, сада, Лаушеви коњаници леже крај какве речице, мутне од скорих киша. Свукли су панцире. Изули опанке. Знојаве обојке опрали и извешали по жбуњу да се суше. И одела, и кошуље и раће.
Ниједног човека није изложио. То се показало као веома мудро. Киша њихових разбојничких стрела пљуштала је у празно по зупцима бедема, чвркала о камен и падала натраг затупљених врхова
Кад почне бука, разум се повлачи. Артемије Брзан је напао у току ноћи јужни бедем. Лила је досадна киша, магла се већ у предвечерје била дигла из долине и прекрила читав хрбат Лаушевог брега.
Василије Сунце пржи. Гори камењар. Слаткасти задах лешина у распадању. Киша већ два месеца није пала. Горе усијана сунчева кугла, доле усијани крш, свуда разбојници.
Све је могуће међу људима. Димитрије Најзад! Киша! Плахи благотворни дажд спустио се на Вратимље. Најпре је стајао црни, чинило се градоносни облак, ниско над самим
Неколицина њих, свакако млађих, стајало је доле на пљуску раширених руку и отворених уста и пуштало да их киша натапа.
Натераће ме да напишем похвално слово његовом јунаштву и правичности, мужевности и милосрђу. Артемије Киша, киша, киша. Већ неколико дана пада непрекидно, ситна и млака. Магла се развукла преко долине и брда.
Натераће ме да напишем похвално слово његовом јунаштву и правичности, мужевности и милосрђу. Артемије Киша, киша, киша. Већ неколико дана пада непрекидно, ситна и млака. Магла се развукла преко долине и брда.
Натераће ме да напишем похвално слово његовом јунаштву и правичности, мужевности и милосрђу. Артемије Киша, киша, киша. Већ неколико дана пада непрекидно, ситна и млака. Магла се развукла преко долине и брда. Све је постало мокро и гњило.
вас прогоне, како бисте постали синови свога Оца небеског, који чини да његово сунце излази над злима и добрима, и да киша пада праведнима и неправеднима“. Не, то не стаје у врт праведника.
Напоље не могу јер пада сипећа јесења киша па сам приморан да седим овде и да по ко зна који пут покушавам са мешањем прашине од печеног камења, земље и биљних
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
4. Но почни, музо. Хладна јесен влада, Кроз голо грање влажни ветри бију; Небо је мутно, киша мирно пада, На пустом пољу гаврани се вију, А црна Дрина хучно се таласа, Па валом својим о брегове туче...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сашивени у свеске и повезани, они, одолеваху ватри и почађавише само по својим ивицама. Уз то паде кратка, но плаха киша па пригуши пожар.
Земљина кора пуца, румена светлост засија, но брзо се гаси. Промиче киша, ако је тако смемо назвати, јер је њена температура виша од 200 гради; она се скупља у баре и језерца у удубинама
Изгледа као да се са неба ваљају ка Земљи безбројне реке. Ваздушни притисак пада нагло. Вековна киша лије без престанка, али се смлачила; и жара ваздуха је скоро сасвим попустила, исто тако и његов притисак.
Полуонесвешћену, ја Вас носим, у наручју, на нашу Земљу. XXXВ ПОРОДИЦА СУНЦА Киб Пада киша, но то, ништа не значи; чим киша престане, осушиће се пошљунчане стазе, па ћу по њима моћи шетати и при том двоструко
XXXВ ПОРОДИЦА СУНЦА Киб Пада киша, но то, ништа не значи; чим киша престане, осушиће се пошљунчане стазе, па ћу по њима моћи шетати и при том двоструко уживати у свежини ваздуха,
стазе, па ћу по њима моћи шетати и при том двоструко уживати у свежини ваздуха, прочишћеног и озонираног кишом. Киша ће, као што видим, брзо престати. Облаци се цепају и већ се између њих појављује плаветнило неба.
да између њих провири плаво парче небеског сукна, довољно велико да се од њега може скројити морнарско одело, онда се киша испадала. Тако ми бар прича једна „још увек“ лепа Енглескиња која станује у истом пансиону као и ја.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још је то после подне наишла и олуја и јака киша, и небо се није рашчистило. Црни дебели облаци јурили су као махнити, преметали се један преко другог, а било их је,
Ко је, и шта је, побогу, онај у плавим наочарима? Чандрка по цео дан на оном точку као проклет. Удари киша, он не иде кући, него себе у точак завије у кабаницу, и шћућури се негде под стреју, као да куће и огњишта нема.
Море, не зна човек шта га чека; може се десити да ме он у старости не остави и до гроба додвори... Гле, опет почела киша. Ух, какав ми је амрел, сав се усукао док сам боловала.
Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво. — Шта радиш Јулице? Је ли ко долазио? — Једнако пада киша, нико није био, само је пекар донео мокре переце...
Јер кроника гробља везује догађаје нарочитим начином, по линији расплета и техници смрти. Прамиња снег и пада киша. Ветар удара кишом о прозоре, и киша се чује ако се не види.
Прамиња снег и пада киша. Ветар удара кишом о прозоре, и киша се чује ако се не види. Снег, нити се чује нити се види, јер је госпа Нола шалоне на својој соби рано затворила.
Тачно онакав с каквим је некада дошла била. Паула је све средила, — дрхћу јој руке, плаче као киша. Увече су сели за вечеру сви заједно: госпа Нола и њена деца, по реду старешинства: Паула, Јулица, Срба.
Србу не може нико да откине од помајке његове. — Па вратићу се ја, Србо, сине, шта ти је! — грца Нана, плаче као киша и она, а Паула јој услужно додаје чисте марамице. Јулица је хтела да остане да спава са сестром, али Нана не дозволи.
Јуче, смотрих ја кад је искочила да подметне суд под олук. Јурнем кроз сву ону луду кишу, прескачем као јарац — јака киша па иде на сто рукава — и таман стигох до Розе, кад она одмахну рукама као коњ кад се брани репом од мува, и утече у
— Бранко је осећао као да кроз њега пирка хладан ветар, и да ће сад у њему да почне падати киша, или можда снег. Сетио се како се отац његов колико јуче узрујао кад је чуо да Бранко још ради велики рад, и да за
” А сутрадан, по свима кризантемама, права, црна јесења киша, па и по која пахуљица снега. Још један сутрадан, изведрило се, али јако застудело.
Добар дан утрини и корову, а нама леђа... Господа — к'о оно кад почне кврцати по крову, па не знаш да ли пада киша или бије лед... Неће ваљати тај комшилук, видећеш...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
први пут издалека грми, а будући да предња два зуба није имала, зато није ни чудо да при овој грмљавини из уста њени киша од пљувачке на оног следоваше који је био предмет њеног разговора.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— јецала је стрина и, разуме се, из очију је лила киша суза као из решетке за туширање кад се повуче онај ланчић. — Црни сине, шта си јој казао? — пита очајно мајка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је најзад киша, али су гранате најтежих калибара све жешће риле по рововима и около топова.
Коњи су бректали. Но, хвала богу, живи смо и живећемо још целу ову ноћ. Падала је јесења киша. Потпуковник Петар скиде капу, протрља чело, затим прстима притисну очи, као да се тек са да освести.
Сад се бар удаљујемо. Био је то сеоски крчаник, на којем су за време последњих киша нечији точкови оставили дубоке бразде. Увиђам то по несигурном ходу мога коња.
А јесења киша лије. Путеви искварени, мостови разваљени. Војници без обуће, а одело поцепано. Из успутних вароши беже грађани и
Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се. А хладна киша, терана ветром, бије у лице. С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже.
Таман смо запрегли, кад се сручи страховита киша, праћења севањем и праскањем громова. Облаци се спустили готово до земље.
— плану командант. Али, ипак, извади двадесет динара, даде јој љутито и изиђе из куће. Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода. Војници су били готово боси.
Једнога дана засу нас киша са хладним ветром. Шатори су били сасвим поцепани, а вода подилазила испод војника. Било је тешко наћи дрва.
Војници су седели скотурени око ватри, док су коњи брстили трње. Преко ноћи паде киша. Шатори су прокишњавали, вода подилазила испод тела. Услед кише и ватре се погасиле.
Стављали су их на влажну земљу, па су онда легали под отвореним небом месеца јануара. Око поноћи поче и хладна киша. Многи који су лежали придигоше се, и ставише шаторска крила преко главе.
НА ИВИЦИ ЖИВОТА Мутно и љигаво јутро. Пљуштала је киша, земља је пиштала, а вијугави поточићи роморили и разливали се у бескрајне баре...
— Ко се код нас склањао још испод врба! — говорили су јетко људи, гледајући искривљене гране маслина. Киша намах престаде. Небо заплави и сунце грану.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сирене. Али не сирене грчких архипелага На које су капали, пали Одисејеви пољупци Као вечерња киша измешана са соком од поморанџи. Сва је митологија умрла била заувек.
Да киша тада доносила Данаиде За ратарима да скакутале чуме, Дрва су била девице врло блиде, Уздисале некад под парима све хуме
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Осети како од ње бива све прозирнији, све тањи, као ветар лак и хитар. А онда на главу маслачка, као слатка киша, паде ноћ. Како је продорно мирисала ливада у ноћи! Снено трептале звезде!
— Откуда цвет може бити леп? Нема кућицу и беднији је чак и од глиста које се бар у земљу могу увући кад почне киша. Узалуд је Капљица говорила да у Пустињи нема кише. Пуж њене разлоге није хтео ни да чује. А и што да је слуша?
Цар Царевине с леве стране планина од бљеска је морао да затвори очи. Као златна киша пљуштали су поклони. Цар је благонаклоно климао главом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Помрачење сунца или месеца, падање звезда, земљотреси, претерана суша или киша, болест и здравље, богатство и сиромаштво, добро и зло, све је то за њих било дело божје воље.
„Сви ми да се у со прометнемо, не би Турком ручка осолили“; „да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба
коња, јунак до јунака, бојна копља као чарна гора, све барјаци као и облаци, а чадори као и сњегови; да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке. Мурат пао на Мазгит на поље, уватио и Лаб и Ситницу“.
најобичније показује жалост, а уз то често и прекор, ређе претњу, радост, чуђење даворије — свирка, песма дажд — киша даиџа — ујак даја, дајко — дем. од даиџа далбулана — велики бубањ данаске — данас даница — в.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
чамац У чамцу упалио свећу Да миш боље види мамац Да не каже НЕЋУ Али чим сам нацртао миша Почела је да пада киша Целу је хартију сквасила Свећу угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води
ме брица Који ме брије и брат од стрица Који ме бије Гњави ме мачка Кад лови миша Гњави ме мокро Кад пада киша Гњави ме ујак Гњави ме ујна Ујак је широк Ујна је бујна Гњави ме мама Гњави ме тата Сви само мене А нико
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одасвуд си је могао очекивати као некаквог чаробњака. Једном је дјечаке летња киша затекла изненада на пашњацима под самом планином.
— Како ти се допада наш логор? — испитивао је Јованче. — Добро је сакривен у хладовини... — А шта ћемо кад удари киша? — сјети се разборити Мачак. — Зар не видиш ову букветину над нама, заклонила је читаву Тепсију.
— повика Стриц одозго с гране. — Ја ћу читав дан пресједити под овом буквом, па да пада не знам каква киша. — А буде ли кишовито и сутрадан, шта онда? — зашкиљи Мачак. Прокапаће и кроз најгушћу крошњу.
Кад су почели да граде псећу кућицу, Николица предложи: — Начините мало већу да се и ја могу завући. Кад буде киша, ја ћу сједити са Жујом, она то воли.
Напријед, момци! Кров је направљен од јаких зелених грана с лишћем обореним надоље да би се низа њ сливала киша. Одозго га још притискоше сувим огранцима и све скупа добро увезаше врежама дивље лозе којих је по љескарима, ивицом
Дјечаци се сложно стрпаше на ту необичну муницију и по нападачима пљусну читава киша од кромпира. Звекну од поготка стари лавор којим се штитила она домишљата стрина, а однекле из близине зачу се дрека
Потиштени Стриц жалио се капи сасвим озбиљно као да је поред њега жив живцат Јованче: — Сад нам не гину батине ко киша небеска. Испребијаће нас Паприка ко мачке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Море ће се пред тобом раздвојити и фараон-ђаво у њему ће утонути. Мана за јело кано киша с неба спадати ће ти и из камена вода истицати и Амалик сатрти се не исто само с оружјем твојим, него и праведним
— него браћо остала и добри људи, и ми, којино нисмо пољски радини, него дома у суху седимо, те нит нас бије злота ни киша, — да не лежимо залуду...
А ми, што велим да сејемо у сухој соби, под стрехом, где киша не дохвата, — то душевно жито свуд се може сејати! И по кућа и по подруми, по тавани, по ћилери, по кошара и на
ДАР ВОДЕ Берићет роду и поврћу ДАР ВОДЕ Киша кад озгор на земљу пада, она си је једна: што вода, вода. Ама на биљу, на дрвљу, разлико дејствује: мекша и тврди,
момчету напред у столу старце учити и адет изнова им давати, бистроумљу мучати а замлаћену беседити, нити је пак плаха киша за вишу хвајду него ли која ситно ромиња; друго ништа, теке сноси земљу и заћупа усев те локве остају, лепу копаћу
Ето, сунце свима једнако сија, киша једнако служи бољаром и богаљем, дни и ноћи свим су с променом општи. Такођер и здравље и нездравље једнако ходи;
Памет никад не отпочива; свакад она ходи и подиже се, зато кажо ждрепца с уздом к добру је ваља окретати. Кисла киша на руно. То ми нисмо из прста исисали. Наш житак ка у сланоме мору свакад плава. Јести мед претварајући се у јед.
Ето, ја бих савијен свитак — нека се божије слово напише у мени! Ја руно, — киша да изаспе се на ме. Ево купина, — нек је зажеже горњи огањ! Ево свећњак, — на њему да светли горућа свећа.
Зла је невидовница посленику се за својом муком дертити, мотрећи на њиви голо стрњишта, празан клас; што је кротка киша изгојила, оно је плаха разнела и сабила, тако да жетиоци ни руковети не могу напунити, ни шта у сноп свезати, не
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, бога ти љубим!