Милићевић, Вук - Беспуће
И дан се теглио прљав, кишан, блатан и туробан, не наличећи ни на дан ни на ноћ. И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Вечите ране од судбине штуре, И непомично и вољно, друже, лежи На простом столу хладне просектуре У пролећни, кишан и туробан дан. Миран јој вечит, неменљиви стан! 17. ИВ 1929.