Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Више пута би, изненађен, рекао: „Ове жице имају срца, и плачу и смеју се: као после кише дуга на небу“. Он није имао прилике да види каквих великих излога од слика, и опет је знао разликовати лепо од
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У житну звезду зенице су сјајне упрли, не тражећи причест ни хостију. Под пламеним небом на обали Рајне кише су појеле гробље до костију. На Александер плацу јато врана гости се на руском официру.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Видиш ову кавану? Њу је сазидао капетан том главом шећера. Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!... — Ама, опет ти не каза мени како се завадисте. — Стани да ти кажем...
У тај мах сену муња и кроз онолику хуку од кише и воде чу се опет кикот код Савке. »Јуф! Ено оног лудака још ту! Ено ували се!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена. Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.
Киша отпоче. Крупне капи падоше и оросише му седу косу... Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. Укућани стојаху неми око огњишта. Он не погледа никог него седе на своје место.
Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише. На овој су стази толико пута разговарали...
Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. Ратници разговараху: — Биће кише. — Камо да хоће! — Вала, право велиш, да се само разладим мало! — Море, да нам не преседне!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЕЧЕРИ У СУТОН Небеса беху мутна и раздрта, Студен у немој собној полутами; И допираше из самотног врта Музика кише. Ми смо били сами. Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи.
Слушајућ тако те вечери мутне Ветрова песму и музику кише. ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно? Зашто тако шуме?
Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, кô падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља
Црни ће ветар да пири, И кише падаће црне, док дан на окно завири С детињим очима срне. Нешто што вапи нама Одувек и без моћи, На даљњим
Он је сејао црно и бело семе свога сна. Топли пролетњи ветрови су мирисали, и благе априлске кише уливале се у његове сребрне бразде. Пустиња ће се после тога покрити цвећем и руменим плодовима.
И ми имамо те Лавале, Имамо и твоје Више — И бруке које не би спрале Никакве Божје кише. („Американски Србобран“, 15.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.
Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп, а како је и ноћас изгледало да ће бити кише. О госту ни речи! Гђа Перса се решила да не спомене, а гђа Сида ћути, или о којечему говори.
И он се радовао недељи, а особито ако се десило те је недеља била лепа, без ветра или кише; јер онда би могао обући своје беле панталоне и метнути на главу свој, једини у селу, сламни шешир, кога сâм почешће
Лишће опало, и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и лêп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом.
Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И то она јесенска, мутна, крупна киша. Такве једне ноћи, кад се, сем те кише и густог мрака, ништа није видело закуцаше на нашу капију ноћни чувари. Умро који од тих просјака, божјака.
Па, пошто је наша кућа била прва од улице а онако висока, окречена одударала од густог мрака и кише, то га донели к нама. Стара мајка се одмах диже.
да долазе из комшилука остале старе жене, праћене слугама с фењерима који су им осветљавали пут пошто се од силне кише и мрака ништа није видело. Свака је од њих по нешто носила.
Африка
Огроман смех. Кејови непоплочани, неограђени, земља засађена дрвима, свакако бескрајно блатњава у време кише. Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу која
Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било. Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за
Јер кад настану кише, он ће са женом бити сасвим сâм, савршено сам, отцепљен од другога света. Белци су: један генерални и један обични
Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако славно име најспоредније је на свету, а да
Долазимо у село Куми. И ту је све црвено; зидови коси, трапезасти; терасе које се круне од сунца и растварају од кише. Становници нас дочекују срдачно и достојанствено.
дворишта, у крилу које је било негдашња урођеничка зграда од пурпурне земље, па је Фонтен само осигурао од сунца и кише.
Време се, међутим, нагло мења. Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно.
Небо бескрајно сиво и пуно кише. Осећао сам да добијам кијавицу и био сам тужан. Али већ гледајући из аутомобила у излоге, угледах једну велику
Црњански, Милош - Сеобе 2
капамаџији за радионицу, а сад је била празна, а пуна квочака и тек излеглих пилића, које је Гроздин склањао од кише.
међутим, још је било светло, последњи сунчани зраци још су га обасјавали, као неке стреле, на којима се капљице кише сјаје. Сунце је над њима, кад су пред кућом Божичевом стали, још сијало, увис, кроз тушту и тму мрачних облака.
Кад изиђоше, пред улаз у ту зграду, међу колима – и коњушарима, који су седели у колима, да се склоне од кише – Павле познаде једну људску прилику, као своју сенку. Био је Агагијанијан, који му понуди кола.
Пут је био засут шљунком, који је, од кише, био утонуо у земљу. До школе јахања није било далеко. Иако је могла бити поноћ, иако је из мрачних облака грмело и
према светлости оних фењера у даљини, а није марио кишицу, која га је ударала у лице својим капљицама, јер је летње кише волео. Иако је већ био септембар, у зеленилу Леополдштата било је још лето, а непогода је пролазила.
Башта је, после кише, са својим позним ружама, још мирисала. Заспао је одмах и лежао као клада. Стењао је нешто и мрмљао је, у сну, нешто.
А кад се дешавало да изненада ударе – рано у јесен – неке луде кише, то је било неочекивано. Каткад је било и снега, изненада.
Дошао је био на луду идеју да не ваља, како исељеници из Токаја крећу. У јесен. Па их кише, олује, громови, провале облака, у планини чекају. Него би било боље да сачекају да падне снег. Снег све изравна.
марта, по старом календару, поменуте године, мећаве су се претвориле у кише. Почињало је пролеће у Кијеву. Снег се био отопио, а Дњепар, уочи тог дана, разлио, тако, да је поплавио доње улице у
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Виши делови личке површи просечени су многобројним вртачама и увалама, са чијег дна, уз кише и топљење снега, узме избијати вода и привремено их поплави.
Клима је оштра: зиме су јако снежне и врло хладне; преко јесени су чести и јаки ветрови и карактеристичне хладне кише уз буре; лета су свежа.
Од Демир-Капије почиње област жарких лета која су готово без кише, услед близине мора осећа се влажна, загушљива приморска жега, која дражи кожу и која узнемирује.
Међутим се осећају утицаји јадранске приморске климе и ветрови с те стране, који доносе топле кише. Зима је кратка, снегови слаби, тако да је ово топла и жупна област.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЈЕ ДА ПИЈЕ ВИЊАК И СОДИЦУ’ ДА СЕ СНАЛАЗИ И ПРОДЕВА, ЈЕР ЈЕ ИМАО ВЕЛИКУ ПОРОДИЦУ КОЈУ ЈЕ МОРАО ДА ХРАНИ И ОДЕВА. КИШЕ СУ ПАДАЛЕ, ДАНИ СУ ТЕКЛИ, КУЦАО ЈЕ НА СТО ВРАТА, МОЖДА ДВЕСТА, И СВУДА СУ МУ НЕЉУБАЗНО РЕКЛИ ДА ЗА ЊЕГА НЕМА РАДНОГ
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То је долазило неизбежно као што долазе снегови или кише, те његове приче, мислим. Рекох да ми је жао што није рат па не могу изгладнео и бос да јурим швабе, али да сам и ја
Уши су почињале да ми расту као печурке после кише. Био је то одломак разговора који нисам смео да пропустим. Сада се чуло само шуштање жениног рубља и опет онај глас,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
іспан) — жупан, управник спахиског имања (у Мађарској) Јанкл — капут јапунџе — кабаница, огртач против кише „Јаци таци Краковјанци хлапци?“ (пољ.) — Како ови краковски младићи?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Он поче да тихо певуши и да је љуља, а ћерчица му леже на груди и заспа. Спремао се топал, пролетњи дан, после кише.
Било је мутно, али топло преподне. Искочив из кола, Комесар се обазре да види хоће ли бити кише, па стаде пред њих. Они су дрхтали од страха, а и он је дрхтао од страха, узвикнувши: „Ви Срби најрадије бирате посао
Кретаху се по његовој жељи и његовим замислима и ускоро му се чинило да и кише на њих падају, и пролећа око њих настају, кад он хоће и како он хоће.
да напада и он при крају пролећа попусти, спреман да види бојишта и мртваце, запаљене улице, убијене жене, кише, шуме, брда, ливаде, као и његови војници, али све као у свом позоришту, не дотичући се чистим рукама тих ствари, и
Довољно је било да наиђу кише, или олује, или мрачне ноћи, па да креће. Ноћ је за њега постала обично време битака и он је полазио у њу, без много
Загледан у високе и шиљате црквене звонике, он је видео над њима и љубичаста небеса, влажна од кише, са великим, плавим окнима, на дну видика.
Неколико капи топле кише паде му у лице и он задржа коња. Над главом зачу свраку и, одмах затим, вране. У истом тренутку коњ, трзајући се, пође
Кућа Исаковича беше препукла на северној страни и чинило се да ће, ако кише још дуго потрају, да се руши. Ливада око ње, високо над Дунавом, била је толико натопљена кишом, да су се у трави
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Сиромаху су чоеку честа дјеца тако на досаду како гођ да га највећи град — сухи тј. чист, само без кише — бије. У Дубровнику) (Вук, бр. 939) — Ђеца се чуде свачему, а људи ничему. (Вук, бр.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА БРАНКОВИНСКЕ СЕЉАКЕ За бранковинску посну иловачу као мак црвену после кише, за необрађену земљу крај пута, у сабљичици и у драчу, за раскош корова и кукута око сељаковог плота и међе, за
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
недодирнутим и незагађеним пространством, независни од свега сем од ћуди годишњих доба, земље, ветра, снега и мраза, кише и града.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Улице, тролејбуси, кише, снегови, прозори, паркови и учионице најчешћи су оквири тих, дечјих похвалница свету. Љубав је још јаче распламсана
Милићевић, Вук - Беспуће
У ваздуху нешто тешко што заражава чамом и малаксалошћу. Њихови погледи пратили су крупне капље кише која је шкропила плочник, распрскавајући се, узимајући маха све јаче, пљуштећи, стварајући локве и поточиће који су
га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије 2кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа
у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с њом и њега бију кише које падају у невријеме, да и њега сатире мраз, да и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара
Није се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим платнима од ситних збијених млазова предмете у даљини; и на његову
крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав блатан и мокар од кише. Поред њега клечала је кћи, покушавајући, мучећи се узалуд да га крене и да му помогне да се дигне.
ГЛАВА СЕДМА Облаци замрачише небо и застрше планине; просуше се јесенске кише, и Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу
Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; после ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних доживљаја,
Па кад кише стадоше, испод сивог неба остаде сам оштар и сух вјетар, који замрзну воде и оцрвени уши и носеве дечурлији која дераше
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Не би сад ми тако тешко било! Красно доба беше прамалеће, После кише бурне тио доба; Ми у поље изађосмо оба, Па гледасмо оживљено цвеће.
Облачине већ су мутна крила Више горе лисне се повила, Уји ветар све више и више, Веће капље падају од кише... Ох мој Боже, сад је сасвим тавно, Кô да нојца спустила се давно, А сад ето те небеске ватре, Кô да оће цели
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако смо, из јесени у јесен, уз куцкање кише по етерниту, лагано расли и продирали напријед. Са поломљених алатки прелазили смо на ратне дописнице и обична писма,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: у овом свету почиње да прокапљује! ХАСАНАГИНИЦА: Је л ме то капљицом кише дотако бог? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ово ми личи на велики пљусак! Биће боље да пожуримо да уђемо! (Улазе у кућу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева брада ваља колико три кише љетне. Цар се зачуди па рече: — Ђевојка је најбоље погодила.
учинити, јер не знам у који ћете дан, него кад сте сви овђе, дај да се договоримо, па кад изаберемо дан ако не буде кише, ево моје главе! — А кад би ти рекао, попе? — Ја бих, браћо, ако ви велите, шјутра!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
XИ 1976) ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ Бесане очи које виде више Но мрљу јутра, шару на тапету, Прочитаће у рукопису кише Читаву повест о будућем лету: За усуд сваког листа једна црта Сведочи облик: семантика капи Садржи облик будућега
(5. ВИ 1989) ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ Ох Діоѕ, абріендо, ентре ла ѕомбра, лімоѕ. Блаѕ Де Отеро Упорне кише, благе киселине, Боже мој, ево нагризају лето; Данима тек по лишај паведрине, Сунце у мрли, једва започето; Као да
Усркни овај слог: Рим. Да ли се сећаш кише онога лета, Помешане са смехом и младим гласовима Двоје заљубљеника, промочених до коже, Поносних на свој посед који
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Буљили смо у излоге и нешто као намештали наш будући стан. Улазили у радње да се малчице склонимо од кише и испробавали брачне и ванбрачне кревете. Тражили да нам продавац држи свећу. Како уопште да вам то објасним?
Уосталом, у мојој отаџбини све касни: авиони, железнице, позоришне представе, јесен, кише, парадајз, трамваји, пензије, све — сем оног типа који наплаћује кирије. Е, он је стварно тачан!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зла прилика: костреши се чемерика. Трн дозрева. Ко то рида, ко ли пева? Чије лице светли јутром из самице? Кише точе. Није лако преко Фоче. Је ли она боса, гола стигла јутрос до Стамбола? (Гола, боса, са венчићем од откоса.
Не жури с неба, горди винограде, већ грожђем кише, док ме мучи улцуѕ, пошкропи штедро лудост звану купус. У срцу гајим љубав гостопримства, а црним сјајем горе
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук, пекло их сунце, квасиле кише, јурио ноћу зубати вук. Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу.
Ујутру само, унедоглед, ниже се стопа дивовских ред. Вјетрови мету и кише шкропе чаробног млина прастари кров. По дану пред њим џиновске стопе, а ноћу сјенке и дива зов.
Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!“ Светлица оштра небеса креше, облаке модре пара. Пожури, Тошо, потоп је дошȏ, брже, скитницо стара!
увек је нова, несташна, млада и вечно — Јапра стара: хучи под млином дедице Трише, од сунца плава, мокра од кише. Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку, хитајућ дању, журећи ноћу у Сану, моћну реку.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
један па други и мртви се јаве на вест бодру велика је традиција вампира један моли убрус да обрише лице од корења од кише што се слива од смоле са борја све ће он да хвали само му убрус нисмо дали уочи равнодневице хоће да буде леп кад
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ветар је повијао дрвета и у лице су нас ударале крупне и хладне капи кише. Кућа је била празна. Али таван беше слеп, те једном гредом избисмо ћерамиде. Ветар зафијука. Наредник промоли главу.
— Мотри на непријатељске ровове... Разумеш ваљда! — и затвори телефон. — Шта вели? — питали су пешаци. — Од кише исклизнули лафети, па је опасно гађање... треба чекати дан — лагао сам.
Било је скоро десет часова, те пожурих у дивизион да се јавим командиру. У ЗАТИШЈУ Сустигле су кише и чувено сеоско блато. Морали смо довлачити камен и песак, и засипати сеоске путеве, да бисмо могли проћи...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дува, јаворину љуља, Киша иде, јаворина труне; Млад је војно ружа напупила, Вјетар Дува, ружа се развија, А од кише бива веселија, Сунце сија она руменија“. 127.
“ 179. Ај, дошла Дрина од брега до брега, Да л’ од кише ил’ од бела снега? Ни од кише, ни од бела снега, Но од суза млади девојака. 180.
“ 179. Ај, дошла Дрина од брега до брега, Да л’ од кише ил’ од бела снега? Ни од кише, ни од бела снега, Но од суза млади девојака. 180. Бол болује лијепа Хајрија Под орахом и под јоргованом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Стојим високо. Дубина моста д‘Јена, која се бели и сјаји од кише, и пролази испод чудовишта Ајфелова, одводи у бескрај. Нигде на свету није овако дубока вода и овако широко небо.
Први пут сам осетио да земља, на Сунцу, после кише, дрхти. Цео дан никог ословио нисам. Уосталом, овде је све ћутљиво.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Што ће му зеленило!.... Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула. Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!...
труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и
А пред Тапуровом механом слеже се народ све више и више, придолази као поводањ после плахе кише. Столови, доксат, степенице, — све је то начичкано народом, који се утајао, па, не дишући, слуша учитељево читање.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише. Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КРАЈ ПОТОКА 231 СУША 232 ИЗВОР 233 ЈУН 234 РОСА 235 ПРЕДВЕЧЕРЈЕ 236 КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ 237 ОКЛОПНИЦИ 239 ПОСЛЕ КИШЕ 240 НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ 241 У ЛЕТО И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ 244 ОГЛАС 245 ЈЕСЕН НА
КРАЈ РЕКЕ 237 ОКЛОПНИЦИ 239 ПОСЛЕ КИШЕ 240 НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ 241 У ЛЕТО И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ 244 ОГЛАС 245 ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ 246 ПИЈАЦА НА КРАЈУ
И кад год је било потребе, облачак даваше све од себе. Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак
Увече иза плота, може се видети где чучи, И дуго, пред смирај, суши се од кише. КАКО ДОЛАЗИ МРАК Мрак једним замахом руке заогрне Језера, планине, колибе поред Нила.
ИЗВОР На раскршћу кише и ветра, Где зуква буја и љутић цвета, Земља је зинула, али јој онда Уста испуни бистра вода.
Ал и оклопници из Савоје Тако су крили очи своје. ПОСЛЕ КИШЕ Престаде киша — сад у влази Нешто прадавно надолази : Ветар дува, а детелина Узвраћа, мокра и нȅједина; У незнању —
НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ Ноћ после кише. Помало ветра. Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три
НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ Ноћ после кише. Помало ветра. Улични сат одавно стао: Дани су се од њега некуд измакли! Ноћ је звер дуга три километра, С очима у
дан црвени рађа, у лишћу, кад ветар дуне бешње, открије се минђуша трешње, и нестане је, одмах после, у капљицама кише и росе; то није пијаца, то је лађа, барјак развијен сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза
Кад је време клијању, она пробуди све клице Па целе ноћи по Драгачеву и Жупи Пупи, пупи, пупи. После кише, кад сину сви видици, испрани, Она одлива воду из вршњих у доње издани Ко вино кад се претаче Да би било што јаче.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Малочас сте могли назирати сунчану светлост а сад су густи облаци замрачили сунце и ево крупних капљица плаховите кише што почиње падати на морску површину и које одавде изгледају као пушчана зрна што продиру у воду за који сантиметар,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И тако крај цвећа остаћемо сами... — Пролиће се тада, као бујне кише, Стидљиви шапати у блаженој тами, И речи из којих пролеће мирише...
Сада, Над ливадама где трава мирише, У расцветаним гранама, сврх њива Које су црне после бујне кише, Велика душа месечева снива. Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Једни сужњи бјеху приковани у путима на веље бродове, те возаху по мору бродове; ту их летње горијаше сунце и дављаху кише и времена, не могаху из везе шенути, Но, кâ пашче кад га за тор свежеш, ту чамају и дневи и ноћи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље. Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.
СВУДА ЈЕСЕН Сто голих грана, к’о сто црних руку, У шиби кише из врта се пружа Прозору моме, где последња ружа У болну јесен жалостиво вене, Док монотоно допире до мене Звук
Ја нисам способан за таке Високе, дуге апстракције више; У срцу мом је тама једне раке, Очима мојим пустиња без кише.
Али зар им ни ја не дам мира више? Склоњене од беде сред мртвога дола, Склоњене од чаме, од влаге и кише, Ја видех да их тежак немир поче Да нагриза — ту где влада смрти стега, Где хумке смис’о живота сведòче.
ВОЈНИЧКИ РАСТАНАК Нашој мајци јави да идемо, Врâне! Нас ће тући огањ, снегови и кише. Отаџбини својој у пролећне дане Доћи ћемо с венцем победе на глави, Или никад више, или никад више!
Где потмуло грми страшна канонада, И застава смрти лепрша се црна; Где злокобни јарам још робове тишти, А земља од кише и од крви пишти. Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу!
Данас, кад тихе кише мију Пред прозорима лишће ново, А нéме сузе саме лију У дивно мајско вече ово, Осећаш сенку судбе грубе И коб да
Осећам да се нека кора На срцу моме тврдо хвата; Да се увлачи тромост спора, Тужна к’о дани кише, блата; Да сам већ данас миран и ја, Да мени дуги одмор прија, Да сунце данас друкче сија, И да се ближи старост
све полако преста: Кад му старе гране остадоше голе, А последња тица не дође му више; Кад су дуге, хладне удариле кише На незнана гробља оних што се воле; И када је, први пут у своме веку, Чуо корак руље и усклике њене да ће снажно,
бели прекрштених руку, У покрову вечном мртвог заборава, Мирно, под плочом коју бурно туку Пролетњи ветри и јесење кише... Од свега за чим некад нам је стало, Од свих тежња ништа не остаде више До нешто туге и стихова мало.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли. — Жежен (опарен, опечен) кашу хлади. — Опарен пас и кише се боји. — Тко се ожеже врелим, и на хладио пуше. — Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши.
Иза зиме топло, иза кише сунце (бива). — Приповиједа се да у мору има некаква тица, која на ружну времену пјева (јер се нада лијепу), а на
Сунце сија, трава клија, на све стране птичице кличу, док народ ради и пјева; а теби кише и снијегови падају, вјетрови душу: нико од зиме ни носа не смије на пољу помолити! — Е мој Ђурђу!
Зато она јасику прокуне овим речима: — Трептала до века, ни од ветра ни од кише, него од страха божијега! ПАПРАД (БУЈАД) Док је још свети Сава ишао по земљи, и чинио добра, пређе једном преко
Мени ’раст рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио кише. Ја одох облаку, Да ми облак кише да. Мени облак кише даде, Ја кише ’расту дадох, ’Раст мени жира даде, Ја жира
Мени ’раст рече: — Ево има три године дана Како нисам окусио кише. Ја одох облаку, Да ми облак кише да. Мени облак кише даде, Ја кише ’расту дадох, ’Раст мени жира даде, Ја жира браву дадох, Брав мени сала даде,
Ја одох облаку, Да ми облак кише да. Мени облак кише даде, Ја кише ’расту дадох, ’Раст мени жира даде, Ја жира браву дадох, Брав мени сала даде, Ја сало мачки дадох,
Ја одох облаку, Да ми облак кише да. Мени облак кише даде, Ја кише ’расту дадох, ’Раст мени жира даде, Ја жира браву дадох, Брав мени сала даде, Ја сало мачки дадох, Мачка мени
Ужичком вашару (због кише) Кад се жени Ибар, вода ’ладна, Он позива кишу у сватове — А киша му на то одговара: — „Не могу ти у сватове доћи,
ДУГИ (кад се угледа после кише) Ко не види дугу, Не вид’ла га мајка До суђена данка! 3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с коцем!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: „Царева брада ваља колико три кише љетне.” | Цар се зачуди па рече: „Ђевојка је најбоље погодила.
„Знадите, браћо, да су ми јучер поручили озгор с неба да се с вама договорим, у који ћете дан да вам пошље и колико кише. Сад ми одговорите.“ Рече главар од села: „Ето сјутра у понеђелник.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Остави врата, вако, отворена, да пада светлост! Па, ако не може, мајку му, подупри столицом! Гадне ли кише! Понеси кишобран, лије као из кабла! ИКОНИЈА: Ћоро, ко зна шта је, немој дизлазиш!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А зар ја теби не могу рећи - а кад се у твоји коли осовина сломије? Ја те молим, нека свашта не спомињемо! Ко се кише и блата боји, нек’ се не рађа на ови свет; то му се пре каже, нек’ не рече после да није знао.
Овде је највећа зима, као код нас у Банату другда у октомвру. У лето, ту за шест месеци нема кише, а врућина би била врло велика да сваки дан морски ветрови не рас[х]лађују воздух.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На велико њихово чудо уђе Бакоња. Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољења, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.
Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облак сунце грану. Погледа свуда око себе,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Слободни нас пусти ветар целе скида. Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће.
Порцулански јахачи. Драперија у везу: Цео простор замрачи. И ничег нема више: Ни покућства, ни звука, Ни јесени, ни кише. Тоне у сан и соба И влага, дуња, рука: Преспавај ово доба.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У очима је мрак, дисање га боли, и хладно му је од кише и јесенске студи у врбаку, поред угашеног огњишта у напуштеном збегу.
А и ветрови их млате и нагрђују им лице. Ја нисам умео. Шта могу кад су кише спрале и њивицу мога оца, а семце му пало међу суве грудве, иако су лета била добра.
— Има ли што? — упита. — Још ништа. Чим багрем овако мирише, биће кише. — Па шта Роза каже? — Милунка каже: ништа се не зна. Чучи на прагу и чека. Знам добро како је То.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јој, како је уживао Смејачко клизајући се по трави након кише, како јадиковао Плачко: — Ово је грозно! Ово је још горе него ићи у школу!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У своју улицу Узун не долази сваког дана: ХХ век му је заморан. Долази кад се спусте кише и над Студентски парк и над Студентски трг а КапетанМишино здање потамни.
Тих дана је кише било мало а сунца много, Вук је слушао и бележио а гуслар је оцећао како се у њему, опет, крави топлота коју је
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
замишљам сада: К'о јелова шума нада мном се нише, Шуми песма горска, а кроз лишће пада Зрак румен и златан од сунчане кише, И над травом лебди... И по крају целом Цвеће нешто шапће са сузом на лицу.
Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, к'о падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања... А море је пуно звезда, па их њише; И по жалу немом, празном, и без сене, Котрља их
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зором се они скупљају опет у капљице, и ми их видимо у облику росе. А виђамо их и у облику кише, слане и снега. Тако се вода појављује у квалитативно различитим облицима, прелазећи из једних у друге“.
После смрти Сократове изникоше овде разне филозофске дружине, секте и школе као печурке после летње кише. Овде ћеш наћи хедоничаре, ученике Аристипа из Кирене и његовог истоименог унука, који је, кажу, наследио мудрост
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Прозор је био отворен и задах влажне земље и мокрог лишћа, она влажна свежина пуна мириса, са месечином иза кише, испуњавала је собу неодређеним али милим успоменама рâне наше младости.
боја, и посута правилним редовима косача у кошуљама, бљештали су у свој раскоши величанственог сунца што се родило иза кише.
Могло је бити десет сати. Месечина. Поред пруге у честим барама иза кише огледају се звезде а поцепани облици чине се огромне црне авети.
Ишао сам, свеједно ми је било куда, само да једанпут дочекам свануће и доживим дан без кише. Седам дана како је она немилосрдно лила без престанка и држала нас под стрејама где смо побегли из наших логора које
Са душом пуном безбожничког бола, ја оставих гробље праћен крупним капљама кише. А кад сам легао, киша је пљуштала. У лименом жлебу, на зиду поред моје главе, гушила се вода.
Иду, да су само што даље... Иначе, цео свет ћути. Сваки се згрчио нешто од кише, која непрекидно пада, а нешто и зато да би се боље заклонио иза каквог дрвета или у каквој јарузи.
Киша. У овој бескрајној помрчини не види се и не чује ништа сем кише, која зврца голо грање и суво лишће. Где ли су сад Арнаути? А где сам ја?
Па ипак су дивне те ноћи! Музика кише не престаје никако, као да се такмичи са оном пригушеном вревом, која је својствена војскином преноћишту.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Плаши ме смрт у предвечерје, смрт у јесен, смрт иза косих завјеса кише. Питам се, увијек наново, већ по не знам који пут, што је то што нас тако силно мами к свјетлости, то чим нас тако
Лицем у лице с њом. Иза стакла лијевале су бесконачне кише, које дају слику једне неутјешне вјечности, тиштале нијеме мрклине ниских непробојних небеса, којима и у мраку слутимо
А усред дворишта кочиле су се двије од кише поцрњеле окомито усађене греде с трећом попречно причвршћеном, за испрашивање ћилима, сличне вјешалима.
Дозивали су и мене. Чак и њихови груби гласови чинили су ми се свјежи, као свјеже ољуштени, сочни од кише. Притајио сам се. На небу се блиједо оцртала дуга.
у погон брисач, који се окретао десно-лијево, десно-лијево, малко запињући по сухом стаклу, јер данас, ето, на жалост, кише ни за лијек! Баш су несретна дјеца! Никад да им потрефи оно што би у тај час требало!
Зато су у том периоду радње за умјетно крпљење ницале као гљиве послије кише. Стријељани би се потајао, ноћу устао од мртвих, у првој радњи закрпио рупу на леђима, па звиждућући одшврљао у мјесто
Шљунак на стазицама пискутао је као послије кише, натопљен морском водом којом су гасили пожар. У зраку је још лебдио мирис ароматичних уља и пржена шећера.
Дјевојачки гласови из натопљених повртњака, још мокри од кише, под трешњевим гранама отешчалим од блиставих капи, дозивали су се преко ограда и живица у великим попут дуге
Свјеже прољетно јутро. На цести локвице од ноћашње кише. Како сам прекорачио преко прага, мимо мене је пројурио аутомобил и заштрапао ме косим блиставим рафалом капљица,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева брада ваља колико три кише љетне. Цар се зачуди, па рече: — Ђевојка је најбоље погодила.
— Знадите, браћо, да су ми јучер поручили озгор с неба да се с вама договорим у који ћете дан да вам пошље и колико кише. Сад ми одговорите. Рече главар од села: — Ето сјутра, у понеђелник.
Ја опет оздо руком покажем како из земље расте свакојако биље, а он опет руком озгор, показује како киша пада и да без кише не може расти. Ја потегнем из џепа јаје мислећи: ево овака је земља, а он комад сира, бива така је кад снијег пада.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
К'о дуга небом после многе кише, И моја нада појави се тада Над љубављу ми, и лагано брише Дубоки очај и трагове јада.
Спава сан среће, к'о дан после кише, У дну сутона који неће проћи. Спава сан среће. Дах гроба се вије Животом, болом, временом простора; Ничега нема што
Све се досад преживело. Нема више Ни времена ни потребе да се страда. И док негде страшно лију тешке кише, Сад судбина, као мајка, са мном влада. И сад ми је добро, тихо, и све тише.
Још болови сасвим нови, али дуги. Не уме човек да буде јак Кад кише лију са свију страна. Нема очију за дубок мрак. Не пева тица с умрлих грана.
Ћипико, Иво - Приповетке
За кишних дана ослушкују једнолично падање кише, па их душа боли за пољем и кућицом, да се заклоне; за ватром, да се осуше и огрију, и за веселим разговором у друштву
Напољу непрекидно киши, а, сва је прилика, неће задуго престати, јер јесење кише, кад навале, не устављају се лако. Засве што је већ пун дан, у кући је тек сутонска свјетлост, а тако је увијек кад
Дјевојка брише стакла, лагано и одмјерено, као што је монотоно падање кише, и погледа доље на чељад што се жури да не покисне.
Преко обједа о тому се већ није говорило, и по обједу тмица и непрестано монотоно падање кише по калдрми и стаклима успављује их, па је у кући, за мало вријеме, прави тајац.
Пожуре да чим прво у Велу увалу стигну. Послије кише поче да ведри, а кад дођоше у увалу, нађоше је још зањихану: око рата јој бучи море, но нема оне првашње силе, а
Ма само да ми га је видјети! — закључи и, побојавши се кише, обазираше се уоколо да се негде заклони. А било је и вријеме, јер над пучином и копном паде рани јесењи сутон,
Погледавши још једном уоколо, чисто незадовољан пођох у друго мјесто да се од кише заклоним. Унутра нађох три позната ми богата трговца, једнога попа и два странца, по изгледу сигурно трговачка путника.
Сви ћутимо ишчекујући да олуја почне, па да брзо одуши. И не чекасмо дуго. По палуби зачу се падање кише, па затим нагао пљусак.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
) неба у руци, као и претакање неба у море (провала кише?), то је у српској поезији морала бити потпуно нова врста песничких слика, вишезначних и зато што су подразумевале
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али је, очигледно, била потребна жива, покретна слика о повијању кише. Кажемо покретна зато што је Црњанском стало да прикаже и неке врло ситне појединости онако како су оне за конкретну
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Велика се тајна иза тебе одиграва. Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију. Звездама рањен у сну луташ. Сјајна она иде твојим трагом, ал од свију једини је не смеш видети.
свету име да га у предстварност скријем Кад ништа не почиње јер нема места више Кад ноћ од успаваних сила и смртоносне кише Звери шумом уклете и мене сном убије.
Петровић, Растко - АФРИКА
Огроман смех. Кејови непоплочани, неограђени, земља засађена дрвима, свакако бескрајно блатњава у време кише. Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу која
Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било. Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за
Јер кад настану кише, он ће са женом бити сасвим сâм, савршено сам, отцепљен од другога света. Белци су: један генерални и један обични
Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако славно име најспоредније је на свету, а да
Долазимо у село Куми. И ту је све црвено; зидови коси, трапезасти; терасе које се круне од сунца и растварају од кише. Становници нас дочекују срдачно и достојанствено.
дворишта, у крилу које је било негдашња урођеничка зграда од пурпурне земље, па је Фонтен само осигурао од сунца и кише.
Време се, међутим, нагло мења. Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно.
Небо бескрајно сиво и пуно кише. Осећао сам да добијам кијавицу и био сам тужан. Али већ гледајући из аутомобила у излоге, угледах једну велику
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Фронт је занемео. Почео је и неки ветар да дува. Читави млазеви кише налетали су нам на лице и цедили се низ врат... Ах, да ми је сада онај кожни џак!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лице му је тако мутно Као небо кад је киша, А око му тако светло Као сунце после кише. Цвет-девојче прије било Као сунце усред дана, А сада се указало Као месец у поноћи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кô иза јучерашње кише изведрило, ниђе облачка! Само доле над Козаром наднијели се црни облаци, а горе око Кочића Главице врза се густа
— Ту ћурчину, вели Партенија, мореш и наизврат обући. Наоблачило се, па се бојим биће кише... Мићане, поведи коње! Ја стрка' низ басамаке и брже боље оседла' и опреми' коње.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И све ми се чини: то смо негда чули, И чекамо дан да златне кише пљусну; Само нема Прошлост своју децу хули, Док Будућност празна тутњи као у сну.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Нарочито јако дејство на рашћење косе има сок добијен уочи Ђурђевдана (ЖСС, 117). Рашћењу косе помаже чак и вода од кише која се на л. задржала (ГЗМ, 6, 1894, 656).
Да врба у дочаравању кише има известан значај приметио је још Маннхардт, WФК, 1, 283; в. и Фехрле, о. с., 144°). В. се, најзад, на Ђурђевдан
јачину, Караџић, 1, 1899, 205, Темнић и Левач). То је један од разлога што се њиме кише (нпр. ГЗМ, б, 1894, 371), нарочито о Ђурђевдану (»да би били здрави као дрен«, Караџић, 2, 1900, 99; Софрић, 86), и
с., 156). Обратно, Срби кажу да под л. не треба спавати нити се од кише заклањати, »јер у њу радо гром пуца« (ГЗМ, 19, 1907, 320). Л.
јануар), а онда је изгори (СКГ, 14, 37; Сцхнееwеиѕ, 95). Х. гранчица игра важну улогу и при дочаравању кише — њу том приликом носи прпац (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 256).
Ћипико, Иво - Пауци
Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. — Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.
Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори. Нашао се у неприлици. Напокон рече: — Не може се човјек нигдје од кише ни макнути... — Па сте дошли к нама се заклонит'? — рече, шалећ' се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе.
Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу. Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ове године су кише рано почеле. Магла испуњава долину по цео дан. Само се оштри хрбат брега с Кулом уздиже изнад густих сивих повесама
А шта је, у ствари било? Биле су досадне сипљиве кише, ноћи у мокрим шумарцима под дрвећем са којег капље вода, жега и оморина на прашњавим путевима, смрад коњског зноја,
Не, то не стаје у врт праведника. Сунце Творчево и његове кише су за њихов босиљак, али не и за драч, а ако драч расте, исплевимо га, браћо моја, исплевимо га.
и друмови, изобиље јела, пића и податног женскиња, али и мрцварење дугих путовања, отечене ноге од пешачења, снегови, кише, олује у дивљим крајевима, спавање под стоговима сена, подозривост људи према непознатим одрпаним скитницама,
Изгнаник. Странац. Око мене црне се камене зидине, глатке и сјајне од кише, а иза зидина у млаком задаху зноја и мокраће спавају други. Богдан Три дана по Св.
Дадара Кога сам ја, у ствари, убио? Њих двоје или себе? У мрачној ноћи и мрачној непознатој шуми, под пљуском кише, седим на премореном коњу који стоји мирно, отупео од исцрпености.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде кише, И громовника с њоме. На олтар љубави твоје Ни бакар не пада више. 1890. (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
од тих планета опкољене, као и наша Земља, ваздушним плаштом, то Сунчеви зраци стварају и на њима ветрове, облаке, кише и снегове. И то су светови, но различити од нашег земаљског света. Но то нису једини светови у васиони.
само на Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла, брда и долина, потока, река и мора, ваздуха, ветра, кише, снега, дана, ноћи и годишњих доба, онда се намеће само од себе питање да ли на тима далеким световима има живота, да
Када се планете које стварају влагу сретну у влажним знаковима зодијака, настају дуготрајне кише, а кад се суве планете сусретну у сувим знаковима, јака суша је неизбежна.
Са црнога неба падају на Земљину кору прве капи кише, и ту се пиштећи испаравају. Земљина кора пуца, румена светлост засија, но брзо се гаси.
Тек када је температура оног слоја пала испод 364 града, падоше прве капи кише на Земљу. Тим настаде јача циркулација у атмосфери и њено брже хлађење, а услед исталоживања поче њен притисак да се
дукатима, па ме она сада потсећа на меко лежиште Данаино на које се, у љубавној жудњи, спустио Зевс, у облику златне кише. Сиђимо и ми на то поетско поприште!
И на њима има континената и мора, има брегова и долина, потока, река, језера, ветрова, кише, снега и града. А тим далеким световима шаљу топлотне зраке њихова сунца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Вози се госпа Нола на штајервагну, прија јој јесењи ваздух, чист и оштар, и некако и мекан после кише. Земља, тамо где је поорана, црни се као сомот, а порасла је од упијене кишице као квасно тесто.
Рајнхарт лежи у сандуку као неки гуштер: сув, тврд, некако сав зелен. Ветар, студ, кише и увек мокра сига истрошили су га. Наочари су скинуте, и тешко је познати лик и без очију и без наочари.
није био Инсбрук, сав утиснут у високе планине које се тако рећи кроз прозоре надвирују људма; град с много јесени и кише, и град оне строге брђанске католичке тишине која страх улива. Милан лежи.
А морам да бежим од Јосифа и његовог клавира? Толика грмљавина, а никад капи кише... Не знам како и ви, чика Авраме, не осећате шта је с нама.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) »Но чујем да су у Вршцу лепи балови?« »О, прекрасни, имамо лепу музику.« (Дугачка почивателна; јер несрећом нема кише ни ветра.) »Фрајлице, ви добро изгледате.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Преко ноћи паде киша. Шатори су прокишњавали, вода подилазила испод тела. Услед кише и ватре се погасиле. Људи су подметали седла или самаре испод себе, преко тела пребацивали шаторска крила и, са главом
Неки су покушавали да наложе ватре, да би се загрејали. Али гране су биле влажне од кише, а из дрвета се истезао модрикасто жућкаст дим, који нас је гушио. Људи су дрхтали.
Деца су ћутала и пратила сваки мој покрет. Једва се сетих да их склоним од кише, и они се као прокисли врапци шћућурише испод једне стрехе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
црно грожђе да зрим, Да ме покрива плава магла по чокоћу, Да носим у себи ситост, плодност, све врење, Све жуте кише јесење, Ко тешко грожђе ноћу; Ја бдим, сним, Ко тешко грожђе ноћу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд је Капљица говорила да у Пустињи нема кише. Пуж њене разлоге није хтео ни да чује. А и што да је слуша? Нема кућицу, ништа нема, прави просјак!
Чудо! У ведром, плавом небу сав сребрнаст лебдео је облак обасјан сунцем, а из њега су пљуштале капи кише. Како је која на земљу пала претварала се у крупан и црвен маков цвет.
Ој, како је весело крчкала чорба! Како успављујуће прела мачка, пролазили облаци иза окна, падале кише, смењивала се пролећа и зиме.. — Држи се још мало, стари! — шапутао је старац.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И моја душа шири се, све више Оаза бива. И гле, са свих страна, Под благим пљуском од сунчане кише, Плодове златне пружа ми са грана... 1911.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
На предлог Лазара Мачка најприје се приступило изградњи колибе. Иде касна јесен, кише, вјетрови, како ћеш да сједиш само под буквом, па макар она била не знам како граната и густа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Навео сам на вас бумбаре, гусенице, црве, карајући ви противно, — ништа не маристе! Пустих плахе кише и градом потукох ваше воћњаке, њиве и винограде смлатих у земљу, род вам земљани пожех, а ваше злобе и тврдиње не