Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Исприповједио ми је натенане садржај фантастичног романа који „намјерава написати”. Кишило је још од јутра. Непрекидно, уједначено, без наде да ће се нагли шкропци смјењивати с игличастим роскањем и блиједим
Капље у локвицама пред прозором падале су непромијењеном густоћом. Беспрекорно, уједначено, као да је одувијек кишило и као да ће довјека кишити. — Зар не?... — Доиста, не преостаје друго!... Учините тако!...
Ћипико, Иво - Приповетке
Тркимице, прокисли, измакоше испред већег пљуска до у кућицу, да се при ватри огреју и осуше. Осле кишило је дању и ноћу, као да се небо прогалило. Вејавица, прсак и ветар измењиваху се на махове. Сунца ни за лек.
Краков, Станислав - КРИЛА
Опет. Још једна. Земља их засу. Грање више њих је било покидано, а комађе гвожђа је тупо кишило по подераним џаковима. Телефон је сав разбијен и бачен у страну... — Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило. Од онога није било користи. — Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку
* Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу. Са свих страна продирала је јесења мокрина. Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.
Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.