Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и, наслонивши чело на гвоздене шипке од прозора, дуго је гледао облачно новембарско небо, из којега је ситна и хладна кишица на земљу падала. На гранама дрвета што су пред кућом засађена била, не беше ниједнога листа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Са великим печатима, који су висили на крају. Неочекивано, при уласку у Беч, стигла га је била кишица и попрскала га, тако да је капала са кола, кад је из њих изишао – пред трактиром „Златно брдо“.
А он, без жене, бели удовац, отац шесторо, радио споразумно. Прво треба кажњавати смрћу. А друго дође, као кишица у пролећу – нико не зна како.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- мада и жалим станиште бивше, разорног ритма, његов крешендо, финални удес када га шкропи кишица ситна, смислених капи бесмисла урес. С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шепа, кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо негдје, на стрмој коси просуто перје кишица роси. Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку.
“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па склопих очи: завичај видим, пролеће тамо шврља. Кишица топла по гају шкропи и тугу зимску сапра, у родном крају и у мом срцу весело блесну Јапра.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи и густа царује тама. У том се куцање зачу. У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше, Из
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ој Јело! Гледала га звездица, Па казала месецу, Месец каза облаку, Облак каза кишици, А кишица травици, А травица овцама, Бело стадо чобану. 182.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПРВА ЈЕЗА Деси се: да се зачудим, кад ме изненада растуже: кишица плаха, ил једна смеђа дечија глава у коју се загледам дуже.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Напољу мртвило влада, И ситна кишица сипи, и густа царује тама. У том се куцање зачу. У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост: усне му грозно се смеше: Из
Ћипико, Иво - Пауци
Уто поче да сипа блага кишица. Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи. Ду'ну оштар западњак. Тамни облак надвио се над
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И нигде зрака од живота нема, Пролетњи давно изумро је крас; Кишица сипи... А из села малог Вечерњег звона разлеже се глас...
Напољу мртвило влада, И ситна кишица сили и густа царује тама. Утом се куцање зачу. У крчму уиђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше; Из
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама тиха кишица ако и није врло угледна, она накисне и умекша за орање земљу и лепо угледно из ње свашто клија и цвета те се дор боји.