Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело. Учини им се да видеше лице Господње, и као то се ллице смешкаше на детенце...
У теби гледам своју младост!... И све ћу за те учинити!... Хајдмо твојој кући... И кренуше се. Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво. Крушка је тешио Лазара: — Не брини!
Он не погледа никог него седе на своје место. Тишина овлада. Нико ни да дахне. Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нису хтели, јер је био сиромах, да је за Валдензера даду. Био је отпуштен из војске. Њен отац га је затекао, једне кишне ноћи на њеном прозору, па га је, са мердевина, стровалио, али Андреас није врат скрхао.
Милићевић, Вук - Беспуће
А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше кроз димњак
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Била је баш то вече плаховита и хладна киша. Згурени испод шатора, слушали смо како ударају кишне капи о шаторска крила, док су посилни опкопавали свуда унаоколо канал, да вода не подиђе у шаторе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камоли на овакву сушу какву ваљда нико никад није запамтио.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Хоће ли се икад вратити у луку Завичаја давно напуштеног, куда Туробна се јесен распростире свуда, А кишне капи о прозоре туку У досадноме, једноликом звуку?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Хоће ли се икада распрснути?« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ окно. Па, ипак, излете из плода, једнога јутра, коштица као златна пчелица и слете девојчици на длан.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Напротив, из њега се пролива једна киша, која више нервира но што убија. Сву ноћ сам слушао, како добују кишне капљице о моје чизме, које, разуме се, нисам могао скинути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он наједном паде ничице... Војници су застали неодлучни. Други легли... По песку прпоре куршуми као кишне капи на мирној води. Посматрао сам, заклоњен иза камења, агонију друге чете, забезекнут и згранут... Влајко уздахну.
Нешто ме шљапну по руци, онда по шлему. Око нас запрпорише крупне кишне капи. Муња оштро севну, да нам засенуше очи, а из облака се проломи грмљавина. Отпоче пљусак.
Муње су парале облаке, киша је немилице лила. Седели смо најежени на коњима, док су крупне кишне капи пљуштале по нама. Са свих страна је севало, грмело, грувало...
Природа као да је побеснела. Али изгледало је као да се стихија удаљује. Кишне капи биле су све ређе. Сјахао сам с коња да бих се мало загрејао.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најмудрији гробари га плаше. У дуге, кишне и јесење ноћи Крај разрушених гледам жртвеника. Бесциљан живот без вере и моћи Блуди по магли и грца без крика.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нико није дошао на прозор. Дошле су кишне капље распршене у фијукању ветра. Стојим бос у леденој барици накупљеној између клизавих облутака, прсти ногу су ми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свако јутро пред шатором лекара читава поворка војника. Свлаче се за преглед на пољани, док хладне кишне капи росе голо тело. Прича нам после лекар: — Њиховој болести не помаже аспирин, ни кинин.
Командант рече да ће овде бити наш логор, између маслина. Крупне кишне капи оросише земљу, а затим се проли бујица из облака.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Гле, откуда ти ово? Баш је било добро. Једном, док су из тамног вечерњег неба пролијетале крупне кишне капље, Марица увуче своју плаву главицу под Стричеву руку и загргута: — Сакриј ме од кишице.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Гледа је Мане, па му се учини тај њен осмех кроза сузе као зраке сунчане кад продру кроз кишне облаке и сунце се осмехне на земљу... И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих.