Црњански, Милош - Сеобе 1
точкова, дечји глас, у који се спуштаху и клик шева и грактање врана, слушао је као кроз сан, који га је мешао са кишовитим облацима што су се све више испаравали, јер је иза њих било, негде, безмерно далеко, али огромно, Сунце.
Уосталом, Ананија је био тврдо уверен да ће она излазити из гроба и ходати по селу. Под мутним и кишовитим, облачним небом, што се пушило као од неког дима, у блатним и мокрим данима, у којима су трске и врбе, све дубље