Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„0υθ΄ο θεός οθ΄ ύων πέλει πάντας ανδάνει: Ни бог, кад кишу даје, свим не угождава.” Колико је људи, толико је ћуди. Кад би сви људи били довољно и разумни и правдољубиви, не би
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај Рибнице осетих ђурђевску кишу, како ми капље с листа на лице, с лица на њену сису! да ми још није ове луле... Гаси то!
Док кишу проткива суснежица, и вук, риба и врана крећу на нас, у лов, бескућнима у вејавици, Тројеручице, Твој трећи длан нек
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. И, кад га угледа, он му пође у сусрет. — Шта је? — упита га. — Мани!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Зашто већма волим вече које пада, Но пурпурну кишу из јутрењег свода? Често ми се чини да кô ноћна плима, Све у мени шуми од спомена сиви: И да ми је срце препуно, и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зато се и говорило по селу, кад неко за нешто не мари: »Е, — веле — мари он за то к’о Совра гајдаш за кишу«, или: »Тиче га се то много к’о Совра гајдаша суша!« — Он понесе само гајде, па кад га запитају: »Куда, Совро?
И из топла перјана кревета слушају задовољни укућани тиктакање дуварског сахата, кишу како лапа у прозоре, и ветар како звижди, како тресе прозоре и тресне од времена на време таванска врата, која је
Искривио се и испружио шију, па наређује из кола нешто својима тамо у авлији. А затим се прекрсти, па опсовав блато и кишу (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили бога за њу) — ошину коње, и
— вели Пера Тоцилов. — Та гледајте само какво је то време! Та гријота би било и кéру истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато! — Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! Немеши вама требају, немеши!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било се разведрило у Бечу и непогода је била прошла, а није ни просула кишу. Павле је тај свет посматрао, погурен, у колима, као да је ослепео.
На врху брда црнела се, у сумрачју, тврђава. Чувена тамница. Кроз сумрак и кишу, која је почела да пада, Павле је дошуњао се све до алеје, која је водила до капије стражара.
Преноћио је у Леобену, и ујутру, рано, кренуо даље. После Леобена путовао је рђаво, кроз неку дугу кишу, и морао је да застаје, приближујући се Бечу, по празним крчмама, што је нешто најтужније на свету.
Исаковичу се учини да, тамо, већ, кишу види. Над Леополдштатом, међутим, још је било светло, последњи сунчани зраци још су га обасјавали, као неке стреле, на
Добио је на поклон чадоре за своје људе, који су уживали у тим покровцима, што не пропуштају кишу. Штерба је, и у Токај, ушао, à ла гранде. Вишњевски га је свечано дочекао. Они су, много, нешто, ћућорили, насамо.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Та кад је човек погледао на Ленку, Пелагију и певајуће старце, тако је изгледало као кад човек види у један мах кишу и дугу. Кад се испеваше, домаћин дâ знак да се деца даље, а мати то све изреди. Осташе њих тројица и госпођа Сока.
Црњански, Милош - Сеобе 1
На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута.
Питала га је да ли су војници нашли њен ланчић? Дан је био још топлији него јучерањи, врућ, загушљив, облачан, на кишу. Запитавши га да ли сада види нешто доле, у трави, она се приближи сасвим.
том зурењу у отворено поље, у ком је, над јарковима, зараслим чкаљем и копривом, спуштало се сиво небо, мутно, пред кишу. Коњ, иначе миран, опуштене њушке до земље, фркћући у плеву, трже се кад му приђе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Шумадији верују да Бог даје кишу „деце ради“.² Да је дете ритуално „чисто“ и срећно сведочи и обичај да се за Божић, као положајник, узима здраво дете
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Возите без заустављања, казао је, ако желите да уопште стигнете кући! Кренули смо преко планина, кроз кишу. У колима је било суво и безбедно. Пели смо се кривудавим друмом кроз густе шуме.
Где ли је сад она? Иструлела успомена. баш као и његов стари празни кофер, избачен на кишу у двориште Генерала Жданова 52? Два пута су га легитимисали те ноћи.
Ставила на лице крему за ноћ. Навила будилник за шест. Онда је он заспао. Онда си пушила у постељи и слушала кишу. Онда је дошао понедељак. ВИКЕНД – Ово ми је последњи пут да сам била у оној проклетој кућерини!
Милићевић, Вук - Беспуће
Кроз отворен прозор ударао је вјетар и уносио оштар ноћни ваздух; машина сипала кишу варница које су се гасиле; бјеласале се ријеке, с ломљавом се прелазили мостови; заустављали се на станицама, са
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
суша, колико икад, те један дан по летурђији заустави се све село пред црквом да нагнају попа да се моли богу за кишу, и ако га не умоли, да ће другога добавит' попа, којега ће бог послушат'.
Отварај књигу из које се бог моли за кишу, и ако нам киша не пане они исти дан, нећеш нашијех проскурица бëли јести, ни икаква бира имати.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
пролеће, летовање, зиму, да проври ручак, да се угреје пећ, матуру, па факултет, па мужа, па децу, па унуке, па кишу, па сунце, па да престане ветар, па да отплатиш кредит, па да ти се очисте досадни гости из куће, да почне представа,
пет-шест сати ишчезне онај олињали монструм од креденца из кухиње, који бакута не би никоме препустила, ни за сву кишу стилских керефека, јер тврди да у оне „идиотске висеће ормаре не би ставила ни покварену туршију од пре рата!
Седео тако шљакаторе са својим пивом на мердевинама, износио кишу а уносио ветар на пустом пољу, и лицитарско срце госн Фране Лотке Калинског, а онај коментатор кења ли, кења.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— чича заигра брком. — Сад ћеш чути пошто је лук!“ — повика старац, па штапом —пук! Причали после, уз тиху кишу: — Истукло теле старину Тришу, врућу му, богме, скувао чорбу и још му, кажу, отело торбу, у торби било, још и то
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И по кући пословачи, Ој додо, ој додо ле! 49. Какав јунак гором језди: Носи сабљу у зубима, Носи кишу у очима — ој додо, ој додоле! СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 50. За ран’, Павле, за ран’, мили брале!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Изјутра се до коже свлачило, А у подне се замрачило. Још су помало топли зидови кућа, Али дрво већ слути кишу и осећа се одлично. Далеко, у сунцу, брдо као да кључа. Речју — све је необично.
НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА Страх кувајтског мира Од социјалних немира: Кад гром пред кишу груне, Он помисли: „Ево побуне, Устају стари и млади, Да шију заврну влади!
Кроз прозор гледам како скакуће Пољски миш По пустом Пољу. Миш ибришимом ушива кишу, Шав по шав, и пљусак сав Приши за земљу. У густишу Још мокру гриву стреса лав.
Из књиге то не научи! Слушај кишу, њен ромор, Или ветар кад хучи, И чућеш одговор. Почетак је у једној бубици Која живи у Доњој Стубици, Може је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тад, после дугих, злих оркана, Ћуди што носе сунце, кишу, То беше први дан без мáна, Кад душе цвећа свуд миришу. Са шумном песмом младих грана, Кад се од зоре у даљини,
Снивана поноћ над њоме се своди. Миришу поља на пролећне дане, На чисту кишу што спомене кропи, На много суза за идеје рâне.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Он је и у вражје сватове био. Подметнуо би под вола ждријебе. Понесен па испуштен. Попио би и божју кишу. Потковао би и ђавола на леду. По свили уводи, а по трњу изводи. Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје.
Ужичком вашару (због кише) Кад се жени Ибар, вода ’ладна, Он позива кишу у сватове — А киша му на то одговара: — „Не могу ти у сватове доћи, Јер ја морам Ужицу на вашар!“ 2.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
пред црквом по летурђији, и укоре попа како му нијесу пријатне молитве к Богу, а у толико је пута залуд молио за кишу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Нема ко да те бије и да те гази, немаш коме да ринташ и да рмбачиш! (Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно! ИКОНИЈА: Сигурно ко врбов клин! И две купусалате!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прође поноћ, уморну је обори сан, она се тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши и мразу да не би заспала, а сва је ухо и страх за њега.
“ „Киша ће најкасније до поноћи. Сигурно ће киша. Видиш ли, запалила се земља. Ресе се диме.“ „Зашто све жене воле кишу?“ ,насмејао се и прошао с навиљком поред ње, не гледајући је. „Поцрнеће детелина...
Аћим припали цигару и погледа у прозор. Помрчина мирише на кишу. Тамо где ноћас њему треба да се роди унук, жута је мрља у тами. Кора срца је испуцала и боли. ...
Тамо где ноћас њему треба да се роди унук, жута је мрља у тами. Кора срца је испуцала и боли. ...Те ноћи пред кишу, овакве густе ноћи, кад су кап и шиљате као овас да би пробиле помрчину и смрскале се о земљу...
Аћим се сјежи, устаде и удари у прозор. У његовој авлији, једино у његовој соби ноћас трули светло у помрчини пред кишу. А миришљав је ветар у тек олисталим јасеновима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али сада стадоше да раде Архимедове убојне справе, а његови стрелци осуше кишу стрела на бежећег непријатеља. Одмах затим дођоше, једно за другим, на ред његове гастафрете, па његови еутинонони, а
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Одсели у први хотел. Умили се, пресвукли, дотерали али где ли ћемо у кишу? Изашао Иван Илић у ходник, шетка, посматра и осматра. Овај ходник гледа у авлију, у летњу башту.
Један од њих довикује нам извесну шалу у тренутку кад наступамо кроз кишу митраљеских зрна, од којих га три одмах потом погађају у груди и главу.
Било је то у зиму, али кад уместо снега Он беше пустио велику кишу те да би опрала људске крваве трагове којима је земља била испрскана. Седео је тако Господ са св.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лагано застрто небо, тишина у кући. Час сабране шутње пред кишу. У благоваоници, стари клавир на танким, крхким ногама, пожутјела зубала као окорјели пушач.
Можда вријеме иде на кишу. Спарно је, спарно, и већ је огртач тако тежак! У фаровима аутомобила који су уријетко пролијетали, доњи слојеви зрака
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Болан, Станка Радоњића! ... Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Старац им рече да је добро спавао, само је опазио некакву млаку кишу, као да кућа прокисава. Онда се сви сложе да се дијеле са старцем и кажу му то.
пред црквом по летурђији, и укоре попа како му нијесу пријатне молитве к богу, а у толико је пута залуд молио за кишу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
' Сви јураху пољем, ал' брат његов заста, Кроз паклену кишу врати се и стиже Месту где смо били, и крај брата клече.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
да је ветар преврнуо Аранђелову лађу док је натоварена коњима пловила реком у турске крајеве: „На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута”.
Уосталом, зар је за ветар који лађе преврће било тако важно напоменути да по рекама повија кишу? Али је, очигледно, била потребна жива, покретна слика о повијању кише.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Шта си се нарогушила као патак на кишу, је л’ то лепо, што чиниш, је л’ то паметно? ФЕМА (Сари): Јелте да смрди овај? САРА (метне мараму на нос): Врло.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је уједао за стопала ко стакло и видех псе који су гризли земљу видех грешнике како их витла зли ветар небо што лаје и кишу проклетства тешку и вечиту видех слепе воде стикса и блато мржње видех град у пламену и жене чије су руке змије видех
своје властите смрти коју живимо молитва Треба се молити смрти за свој живот а тишина ће сачувати скамењене лобање за кишу лица и неба за врата од песка и црне ће руже процветати дуж путева отворених за све ветрове којим долазе нерођени по
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Старац Данило неко је време куражно и трпељиво подносио кишу интерпелација и све бомбе које цy из скупштине сипале против његовога министарства »помирљивости и добре воље«, па се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. 1793. Доситеј Обрадовић ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ Сербији и храбрим јеја витезовом и чадом и
је пун сваке красоте и сваке милине, И сам мора Париз капу пред њиме скинут, Али крвна има два душмана, ветар и кишу, Ти су му сели за врат, па му не даду дахнут.
с’ диме док успире до пламена жаре, Тако нови календари наше време пишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
А Гробница за Бориса Давидовича (1976), која је Кишу донела велики углед у иностранству, у целини је исприповедана вештим преплитањем докумената и фикције о жртвама
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
). У Лесковачкој Морави в. се још употребљава у врачању за одузимање млека (СЕЗ, 70, 382) и у врачању за кишу: »незнана« крстача привезује се за в. близу воде — да је запљускује три дана (ибід., 556). Гатање помоћу в.
Ћипико, Иво - Пауци
Знаш да ти не могу већ ништа дати... давао сам као и другима док сам имао на што ... и помало изгура га из дућана на кишу. — Не пуштај га у дућан! — вели момку.
Пред очима му непрестано трепере свјетлаци... Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија. С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.
У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу. Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!
По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу. Бијаше се подао нехају. Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.
— Не знају они за то! Оли платиће, оли у пржун, не бој се... А сада, ај ћа! Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу. Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом..
Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке! Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина. По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Царство Сунца завладало је на њој. Сунце јој је дало дан и ноћ, Сунце јој је дало годишња доба, ветрове, олује, кишу, гром и снег. У таласима Прамора клијао је, живот да се оданде победоносно рашири по целом лицу Земљином.
А сада ми пружите Вашу руку; ми већ тонемо у облачно море. Као Тамино и Памина, пролазимо кроз пару, кишу, муње и громове. Ви треперите целим телом, а ја чујем кроз грмљавину звук чаробне фруле.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јуче, смотрих ја кад је искочила да подметне суд под олук. Јурнем кроз сву ону луду кишу, прескачем као јарац — јака киша па иде на сто рукава — и таман стигох до Розе, кад она одмахну рукама као коњ кад се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овај се нагиб назива Преполац. Од половине Преполца дуну хладан ветар. Кроз кишу промицале су влажне пахуљице снега.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗДРАВИЦА И Даваћу вам лепу кишу у свако њено доби, и земља ће вам издавати своја жита и све остале усеве ваше. И дрва питома и дивља свој ће вам пород
ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу кишу у своје време и земља ће издавати своја жита и воће свој пород. И допрети ће ваша вршидба до истакања вашега вина, и
Испод неба јасно прозирање, промахе и одухе далеке? Ко ли ти даје кишу из облака, снег и крупу, земљано радилство и ш ње храну, и разлику стоку и зверад: воду рибну, небо птично, и к томе
њихова на стану тога свечана года, учини на мору велику фортуну, студено време и плаху, голему умножи пљушталу врло кишу, тако да нико жив од људи ниоткуд с јабане и ни од које стране, није могао тко доћи у манастир на праздник ових светих
Задржах од вас пролећњу кишу, те једно место накисе, а на друго близу не допустих киши ити и све се онде посуши и рекосте: »Још се не дамо.
Ко ли семена прорашћује и род издаје? Ко ли ти ведри и облачи, те ти временом кишу спушта и у жетву за потребу ветар пружа?
НОВОГОДИШЊА ТЕЖАЧКА ЗДРАВИЦА Ја ћу вам дати кишу у њејзино доби, и земља ће вам издати из себе свој пород да једете ваш хлебац до ситости, и вашу муку што сте радили и
(Мојсије) Бог нам с неба кишу пушта и времена породна од себе издаје и испуња с веселошћу и с разликом храном наша срдца, а по његову давању имаћемо
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
где је редовно седео и говорио о бирећету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.
да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти, право кажи: ил’ да ти дам један милион, или једну добру кишу за нашег сељака?“... — „Части ми моје, куне се Милисав (стара земљоделско-шумарска крв!