Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А млађа је женскадија пита: је су ли и њу спевали у шору са царевим сином, па се смеју, а баба се љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бáбиних чизама које се, напуњене сламом и намазане машћу, суше на банку
Ја моме принчики само кажем, кад дођем: »Пинчили, пинчили!« а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.« Већ није био таки њен мачак, »хер Кáтер« назван.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је доцније причао да је Кајзерлинга видео, са голим, маљавим, ногама у шафољу, да кија и кија. За све време те аудијенције, посланик је држао ноге у води, која се пушила, а лакеј му је брисао главу.
Исакович је доцније причао да је Кајзерлинга видео, са голим, маљавим, ногама у шафољу, да кија и кија. За све време те аудијенције, посланик је држао ноге у води, која се пушила, а лакеј му је брисао главу.
Од старина су, међутим, сви православци. Кајзерлинг на то опет отпоче да кија, али је узвикивао весело да и он мисли, кад је жена у питању, да није важна религија, него – додаде смејући се –
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Пази шта ти кажем! Ко не разуме о чему ага кија, искијаће! ХУСО: Тражиш длаку у јајету. То је бар просто, и све је било по пропису. Молим лепо.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Али мени за љубов. (Султана шмрка.) Е, та ти си увек била послушна. (Султана кија.) На здравље! Може бити да ће ти бурмут мало мозак очистити. СУЛТАНА: Ах, сирота Султано!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И отуда, из штале, из куће, где се је била сакрила, почне да кија, кашље. И то је изда. Софка, приметивши је, а погађајући све, почне благо, весело тобож да је кори: — А јело, нано?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кад се синовац жењаше, стрица не питаше, а кад се ражењаше, и стрину припитиваше. — Кад султан назебе, раја кија. — Клепан камен боље меље. — Ковач зато има клијеште да руке не жеже. — Која уста меда неће?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Одвјешчај на сије! „В крилех јего гнездо сведу и отуду птенци звезду, — тим мја воспоможет.“ Прискорбна горлице! Кија ж' јему дари, воздаси с утвари? Одвјешчај на сије!