Употреба речи кијати у књижевним делима


Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа. Цео се двор уплаши, јер је цар почео тако страшно кијати да се лишће на дрвету тресло а птице се расплашиле.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

„Ако ти те драге Јелене из златних нита не изнитиш, из сребрена брда не избрдиш, — крви ћеш ракати, мозгом ћеш кијати, црви ће те точити, а мрави ће те склопчити!“ Ој ти, вило Загорко, посестримо моја!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

да објашњава српскоруско-француски, али се никако није могао сетити како се на ком страном језику каже „штуцати“ и „кијати“. И капетан „Фикус“ заборавио како се то каже на руском.

Ћипико, Иво - Пауци

Раде, посједавши, заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан. Куд ће сада? Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности