Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И кад он, Димитрија, чу Тодино силно јецање, плач свију жена па чак кијање попино, њему се нешто смрче, уста га засврбеше и погнув главу, одбацујући од себе рукама нешто, побеже чак иза куће,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
дозваше врачаре и гатаре, лекаре и бајалице; али мушицу не могаде нико да истера из носа царева нити да му заустави кијање. А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
своје стручно мишљење: „Код Антикире расте лековита једна биљка; њен корен, раздробљен и метнут у нос, изазива јако кијање, па тим освежава и лечи сваки изнемогли или оболели мозак.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
колена ми се подламају, висока дивизма се савија и шиба ме по лицу и врату, њен жућкасти полен ме гуши и надражује на кијање. Ваздух је загушљив, мали ковитлаци прашине ничу као печурке по пољу и намах нестају. Ознојена сам и уморна.
би натерао да се окупам јер баздим као прчевит јарац, Доротеју би побацао сву ову његову сушену травуљину јер тера на кијање, Матији би забранио да малтерише зид јер креч штипа за грло.
можда и остао тако непомичан још неко време, али маховина (знам да је она по мирису) ми жуљи лице и драшка ноздрве на кијање. Устанем, протегнем се и отворим очи. Видим: нисам се узалуд пео.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
кад кинеш а ти извадиш марамицу и убришеш нос, а кад искијаш рђаву песму, онда ти критичари тако избришу нос да ти кијање никад више и не пада на ум.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одједном се дјечак пресијече у ријечи. Из димног облака, однекле с краја пољане, зачу се некакво кијање и кашљање, које је личило на зимско хрипање неке сипљиве кобиле. — Еј, чујеш ли ти оно?! — престрашено ђипи Мачак.