Употреба речи кињила у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

пријатељ Вука Караџића; манастирска братија, од које се толико разликовао својом интелигенцијом, кињи га, као што је кињила и Јована Рајића; дугови су га оптеретили, он је у очајању, пун мржње на »црни полк« калуђерски и проклињући живот.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Моји родитељи су се смејали кад сам ја праскала и викала по кући, и што сам већма слушкиње кињила и тукла, то је њима милије било. Али данас ме је мајстор Срета научио да је лако тући, али врло тешко трпити.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

(разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно

Ћипико, Иво - Пауци

— Не бих! — понови. — Жељна сам знати што би сад урадило оно лудо дијете: бих ли се око њега кињила као негда? . . И, говорећи, гуши се од смијеха. — А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То измишља моја болесна глава да би ме кињила, рекао бих себи, али зар сам се тиме могао утешити? Да Црни Стеван збиља постоји, видео би га још неко.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Мој су хлеб тровали, отров У чашу лили ми редом, Једни љубављу својом, А други мржњом и једом. Но она што ме кињила, Мучила више од свије' Никад ме мрзила она И никад љубила није.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности